List Zrenjanin

Ovde možete pogledati najave kulturnih događaja za naredni period.

ISKLjUČI PLASTIKU
STALNI pratilac naše potrošačke svakodnevice, plastična kesa u kojoj iz prodavnice donosimo „hleb i mleko”, odavno je postala simbol vremena. A i svega prolaznog, slabog, ružnog, a opet, žilavog, neuništivog. Zamenila je zembilj, ceger, kotaricu... S obzirom da najlon kese takoreći trajno zagađuju životnu sredinu, Vlada Srbije najavila je borbu za njihovo „istrebljenje” -  postepenu zamenu plastičnih (polietilenskih i polipropilenskih) vreća ekološki i ekonomski prihvatljivijim. Kao normativni okvir, napravljen je Pravilnik koji bi trebalo da omogući širu primenu biorazgradivih kesa i druge ambalaže. Trgovci i proizvođači biće suočeni sa ozbiljnim povećanjem troškova ako se odluče da i dalje upotrebljavaju obične kese čiji se vek razgradnje procenjuje na 300 do hiljadu godina.
Istovremeno, ozbiljan novac – 13 miliona dinara – dat je za opremanje laboratorije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu gde će biti rađene analize kojima će biti utvrđivano da li je materijal od kog su kese izrađene biorazgradiv, ili nije.

VIKTOROVA VIKTORIJA

Više od dve hiljade posmatrača aplauzom je nagradilo plivače na gradskom jezeru kod Kulturnog centra

ZRENjANINAC Viktor Bugar (21) prvi je doplivao do časnog krsta na tradiconalnom Bogojavljenskom plivanju koje je u četvrtak, 19. januara, organizovano povodom ovog hrišćanskog praznika na gradskom jezeru kod Kulturnog centra.  Manifestaciju su organizovali grupa građana „Ravnopravnost” i Srpska pravoslavna crkva  - Hram svetog arhangela Mihaila u Zrenjaninu. Za časni krst se borilo 14 mladića iz Zrenjanina i okoline, najmlađi učesnici su bili osamnaestogodišnjaci Stefan Radić i Miloš Kovačević. Plivači su hrabro izdržali hladnoću - napolju je bilo 6 stepeni, a temperatura vode iznosila je 4 stepena. Sa obala jezera bodrilo ih je više od dve hiljade ljudi koji su odvažnost ovih momaka nagradili aplauzom i ovacijama.

SUMNJA SE DA JE PROSUTA ŽIVA

Ako analize potvrde da je zaista reč o ovoj opasnoj materiji, treba očekivati da bude pokrenuta i istraga

Iz predostrožnosti, lučni pešački most kod naselja Berbersko od srede je zatvoren, navodi se u saopštenju gradske Inspekcije ze zaštitu životne sredine.
- Dok ne budu gotove neophodne analize, nećemo znati da li je zaista reč o nekoj opasnoj materiji, ali smo preduzeli mere predostrožnosti, jer ima indicija da je tamo neko prosuo živu – rekla je za naš list Mira Dronjak, šef gradske inspekcije za zaštitu životne sredine.
Naime, jednom stranom lučnog pešačkog mosta koji se, kod „stare klanice”, pruža prema naselju Berbersko, još od ponedljka je zaprečen prolaz, a istaknuta je i tabla koja prolaznike upozorava na moguće prisustvo opasne materije.

GRADSKO VEĆE ZRENJANIN O PROŠIRENJU SLOBODNE ZONE I RASPODELAMA NOVCA

Gradsko veće Zrenjanina utvrdilo je predlog odluke o donošenju Plana detaljne regulacije poslovnog kompleksa „Supernova”, koji će biti na izlazu iz grada prema Novom Sadu, kod okretnice. Plan je napravljen na zahtev austrijskog investitora, a reč je o objektu sa lokalima za izdavanje, sa parking prostorom i zelenim površinama. Procedura je pokrenuta još 2009. godine, ali je investitor zbog ekonomske krize, u međuvremenu, usporio aktivnosti. Plan detaljne regulacije za „Supernovu” bio je na javnom uvidu i primedbi nije bilo. Većnici su podržali i predlog o proširenju „Slobodne zone Zrenjanin”, pošto je za to zainteresovano više investitora, obrazložio je Zoran Eremić iz odeljenja gradske uprave za lokalni ekonomski i ruralni razvoj.

HOĆE „JUGOREMEDIJU“ BEZ AKCIONARA
ZDRAVKO Deurić, vršilac dužnosti direktora zrenjaninske   „Jugoremedije“ izjavio je u četvrtak, 19. januara, na Bogojavljenje, da manjinski akcionar, odnosno država Srbija kao vlasnik 42 odsto akcija, pokušava da izazove „montirani stečaj“ u toj fabrici lekova. Na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, govorili su još Branislav Markuš, član Upravnog odbora „Jugoremedije“,  Zora Vujaković, predsednica Skupštine akcionara ali i Olivija Rusovac, novinarka „Republike“.
Kako izveštava agencija „Beta“, Deurić je beogradskim novinarima kazao da je sve što se dešava oko „Jugoremedije“ pritisak kako bi se ta kompanija prepustila nekom kupcu, ali bez malih akcionara.
- Neprekidni pritisci na „Jugoremediju“ traju još od 1. marta 2007. godine. To je i dovelo do toga da fabrika ne može da otplaćuje kredit od 12 miliona evra koji je morala da uzme pod nepovoljnim kamatama da bi uskladila proizvodnju sa GMP standardom.