DA LI SU EKO-ČESME NAJBOLJE REŠENJE ZA SNABDEVANJE STANOVNIKA SREDNJEG BANATA ISPRAVNOM VODOM ZA PIĆE, KAO ŠTO SE POVREMENO OVDE ZAGOVARA

Iz slavine kaplju i brojne dileme

Neizvesnost u pogledu starta i mogućnosti „Zilio – Sinetrekovog” postrojenja za prečišćavanje vode iz sistema gradskog vodosnabdevanja, kao i sumnja u postojanost većeg dela vodovodne mreže, deo su razloga zbog kojih se u ovdašnjoj javnosti eko-česme ponovo pominju kao mogući izlaz iz „ćorsokaka”. To u Zrenjaninu može da se definiše i kao „obezbeđenje jeftine vode koja neće nauditi zdravlju onih koji je piju i spremaju hranu”.
Ovdašnji odbor Srpske radikalne stranke zagovara ideju gradnje eko – česmi u svakoj mesnoj zajednici i naseljenom mestu, a u njima bi se voda iz lokalnih vodovoda dodatno tretirala/filtrirala i učinila bezopasnom po ljude.

ANALIZE KONTRA ZALAGANJA
Uvid u nalaze koje nam je dostavio zrenjaninski Zavod za javno zdravlje koji je proveravao i kvalitet vode za piće iz eko-česmi na teritoriji Srednjobanatskog okruga, ostavlja otvorenim pitanje opravdanosti zalaganja za takav vid vodosnabdevanja. Tokom prošle i u prvom tromesečju 2018. godine, Zavod je uradio tek 39 fizičko-hemijskih, odnosno bakterioloških analiza vode sa dela eko-česmi našeg okruga. Najčešće je uzorkovana i ispitivana voda iz eko-česme u Bočaru (12 puta), dok je iz novomiloševačke i bagljaške česme voda analizirana po osam puta.
Kvalitet tečnosti koja curi iz česmi u Ečki i Lazarevu proveravan je svakih pet meseci (po tri puta), a u proteklih 15 meseci po jednom su kontrolisani uzorci iz Torka, Melenaca, Žitišta, Lukićeva i Taraša. U materijalu Zavoda ne pominju se eko-česme u Kleku, Stajićevu, Knićaninu, Elemiru, Ravnom Topolovcu, Česteregu…
– U pogledu fizičko-hemijskih svojstava od ukupno 39, čak 11 uzoraka (28 odsto) ocenili smo kao neispravne. Najčešći razlog za takav zaključak su neodgovarajuća boja i miris, povećana koncentracija rezidualnog hlora, ali i arsena. U pogledu koncentracije arsena, od ukupno osam pregledanih uzoraka vode sa eko česme na Bagljašu, čak pet je bilo neispravno zbog povećane koncentracije – navodi se u izveštaju koji potpisuje Saša Petković, specijalista higijene i zamenik načelnika Centra za higijenu i humanu ekologiju zrenjaninskog Zavoda, od koga takođe saznajemo da je šest uzoraka (oko 15 odsto) bilo bakteriološki neispravno.
Sa aspekta fizičko-hemijskih analiza najveći procenat neispravnosti vode je u Lazarevu. Sva tri analizirana uzorka bila su spornog sastava. Po dve trećine neispravnih uzoraka, u pogledu fizičko-hemijskih svojstava, dale su analize vode sa Bagljaša i iz Ečke.
U Torku, Žitištu i Lukićevu, gde je voda analizirana samo jednom, konstatovan je nedozvoljen broj bakterija saprofita, pa je procenat neispravnosti ovde iznosio sto odsto.

NIJE PROPISANA UČESTALOST KONTROLE propisana učestalost kontrole
Za dodatno (naknadno) prečišćenu vodu poreklom iz uređaja za popravku kvaliteta vode našim propisima nisu precizno definisani vrsta, obim i učestalost laboratorijskih pregleda. Stručnjaci Zavoda otuda sugerišu sveobuhvatniju analizu pre i periodično tokom upotrebe uređaja za popravku kvaliteta vode, kao i redovne osnovne preglede u skladu sa važećim Pravilnikom.
O ispravnosti eko-česmi na području Zrenjanina brine ovdašnja firma „Zitros”. Od njenog direktora i vlasnika Milana Zirojevića saznali smo da je na području grada osam česmi u funkciji.
– Sistemi su dobri, a voda je potpuno upotrebljiva. Česme servisiramo jednom nedeljno, to je redovna kontrola. Po potrebi na terenu smo i češće ako građani prijave havariju – izjavio je Zirojević.

U ŽITIŠTU ČESME SUVE
U žitištanskim mesnim zajednicama od 2012. godine, zahvaljujući i finansijskoj podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, napravljeno je šest eko -česmi (u Žitištu, Srpskom i Novom Itebeju, Torku, Česteregu i Ravnom Topolovcu) dok je u Banatskom Višnjićevu „kućica” česme samo ozidana, ali iz Novog Sada nikad nisu stigle pare da se instaliraju neophodni filteri.
Osim stanovnika Banatskog Višnjićeva, vodu iz eko-česme nisu popili ni žitelji Srpskog Itebeja mada je ona ovde napravljena 2013. Slavine u Srpskom ali i Novom Itebeju su suve jer mesne zajednice, kao formalni investitori, nemaju papire o njihovoj gradnji pa one ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu. Svi su dokumenti, naime, predati nadležnim državnim organima, a zbog provere osnovane sumnje da je, u slučaju ova dva sela, novac iz pokrajinskog budžeta „kraduckan”.
Eko-česme u Žitištu, Česteregu i Ravnom Topolovcu su radile, ali su već pola godina i one suve. Pošto opštinskim budžetom taj izdatak nije predviđen, mesne zajednice nemaju novca da plate njihovo održavanje i kontrolu ispravnosti vode. Ovo poslednje biće razlog da uskoro na duže vreme budu zavrnute i slavine česme u centru Torka.
Pošto sve česme u ovoj Opštini filtriraju vodu iz sistema seoskog vodosnabdevanja, a o njenom kvalitetu i redovnom hlorisanju brine Javno preduzeće „Razvoj”, žitištansko rukovodstvo smatra da mesne zajednice održavanje česmi i kontrolu vode treba da plate „iz svog džepa”, pa makar u pomenutu svrhu morale da raspišu i samodoprinos.

  • VODA SA DUBINE OD 60 DO 130 METARA
    Poreklo pijaće vode u Srednjobanatskom okrugu je iz drugog i trećeg vodonosnog sloja, sa dubina od oko 60 do 130 metara. Voda se dezinfikuje hlornim preparatima i bez ikakvog postupka prečišćavanja distribuira potrošačima. Najčešći razlozi fizičko – hemijske neispravnosti vode za piće ovog regiona su: neodgovarajuće organoleptičke osobine (ukus, boja, miris, zamućenost), visoka koncentracija amonijaka kao hidrogeološka karakteristika terena, povećana oksidabilnost i koncentracija arsena.

M. Malbaški – Z. Dedić

FacebookTwitter