(429) DA LI NAM JE TREBAO „AVIV PARK“

Piše: dr Dejan Molnar,
docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu
U delu javnosti i poslovne zajednice javila se zabrinutost da će zbog otvaranja „Aviv parka” doći do „odumiranja” poslovne aktivnosti u centru grada, uz ocenu da već postoji dovoljno maloprodajnih objekata, te da i njihovi poslovni rezultati nisu na zavidnom nivou, imajući u vidu relativno nisku kupovnu moć građana. Bojazan je i to da će određeni broj prodavaca koji posluju u centru ugasiti svoje poslovanje, što će delovati na smanjenje zaposlenosti i tome slično…
Da li je onda „Aviv park” trebao Zrenjaninu?
Prvo, prilaz i ulazak u grad iz pravca Novog Sada danas deluju daleko bolje – Zrenjanin ostavlja utisak modernijeg i savremenijeg grada. Drugo, izgradnja ovog ritejl parka se u današnjim uslovima ipak mora oceniti kao značajno ulaganje u grad Zrenjanin. Naime, retko se koji grad u Srbiji može pohvaliti činjenicom da je u 2015. godini jedna investicija otvorila (oko) 400 radnih mesta, pa makar i u sektoru trgovine i održavanja gde zarade i nisu tako velike. Treće, ovako krupne investicije uvek dolaze nakon detaljnog istraživanja tržišta. Roba, marke i brendovi koji postoje u ovom ritejl parku će zasigurno pronaći svoje kupce, i to ne samo u Zrenjaninu nego i u širem okruženju. Očekivanja su da značajan broj stanovnika sa našeg područja više neće morati da odlazi u Beograd, Novi Sad, Temišvar ili Segedin da kupuje neke od brendova koji do sada nisu bili prisutni u postojećim maloprodajnim formatima (prodavcnicama, buticima). Što se centra grada tiče, on bi i trebalo da dobije jednu novu ulogu i funkciju, a u skladu sa modernim trendovima da se maloprodajna aktivnost „seli” na obode gradova. Završetak rekonstrukcije centra grada samo dodatno ide u prilog ovoj konstataciji. Upravo iz tog razloga je svojevremeno u Zrenjaninu i osnovana BID zona (business improvement district), odnosno zona unapređenog poslovanja, kreirana po uzoru na iste u Americi, Kanadi i zapadnoj Evropi, koje su nastale u drugoj polovini prošlog veka radi zaštite malih radnji i trgovina, te njihovog približavanja potrošačima i povećanja prometa. Bilo je to reagovanje na probleme koji su se na Zapadu pojavili posle otvaranja velikih trgovinskih centara na obodima gradova. Očekivanja su da će BID zona u Zrenjaninu opravdati svrhu svog postojanja, te da će poslodavci koji posluju u centru uz pomoć ove institucije opstati. Konačno, ko će od poslodavaca (maloprodavaca) da opstane zavisi od potrošača. Oni su jedini „sudija” u tržišnoj privredi. Mogućnost izbora za potrošače je savremena tekovina i kao takva vodi ka većoj satisfakciji kupaca, jer sada kupuju po boljim uslovima. Tržište nije savršen mehanizam, ali zato konkurencija uvek i u svakoj oblasti ljudskog života i delovanja daje pozitivne efekte. Stoga, kreirajmo uslove u kojima konkurencija može da deluje.

 

FacebookTwitter