(446) Kako država ostvaruje svoje ekonomske ciljeve u tržišnoj privredi

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

 

U tržišnim privredama ekonomska aktivnost ostvaruje se transakcijama između pojedinačnih mikroprivrednih subjekata (preduzeća i domaćinstava). U tržišnim sistemima su odluke centralnog planera, koji je postojao u uslovima dominacije državne svojine, zamenjene odlukama ogromnog broja preduzeća i domaćinstava. U osnovi ovog sistema zadržavaju se pravo i sloboda izbora privrednih subjekata. Stoga je za makroekonomski pristup tj. za nacionalnu ekonomiju svake zemlje bitno razumevanje ekonomskih prioriteta pojedinačnih mikro subjekata. Makroekonomija se, dakle, čvrsto oslanja na mikroekonomske discipline koje objašnjavaju ponašanje pojedinačnih preduzeća i domaćinstava.
Ljudi odlučuju upoređujući troškove i koristi od preduzetih aktivnosti. Rezultati na nivou nacionalne ekonomije posledica su individualnog delovanja mnoštva pojedinačnih mikroekonomskih subjekata (pojedinaca, domaćinstava, preduzeća). Svako preduzeće i pojedinac deluju u skladu sa svojim ciljevima. Preduzeća žele da ostvare što veći profit, a pojedinci da za raspoloživ dohodak pribave/kupe što više proizvoda i usluga za zadovoljavanje svojih potreba. Dok domaćinstva samostalno donose odluke za koga će raditi i na šta će trošiti svoj zarađeni novac, preduzeća isto tako samostalno odlučuju koga će zapošljavati, šta će, kako, koliko i za koga proizvoditi. Iako zasnovano na njihovom ličnom interesu, racionalno ponašanje preduzeća i pojedinaca zapravo celokupnu nacionalnu ekonomiju dovodi do željenog rezultata, ukoliko su podsticaji za delovanje/ponašanje mikro subjekata adekvatni i ukoliko postoji odgovarajući institucionalni ambijent.
Kako država u tržišnoj privredi obezbeđuje ispunjavanje svojih postavljenih (makro)ekonomskih ciljeva? To nije nimalo jednostavno, a svako ko kaže da to nije težak posao zapravo ne razume ekonomiju i njene osnovne principe. Država svojim merama treba da usmerava/podstiče delovanje mikro subjekata tako da oni ispunjavajući svoje ciljeve ujedno ispunjavaju i postavljene makroekonomske prioritete.
Kada kreator ekonomske politike donosi neke mere, on zapravo menja podsticaje, to utiče na ponašanje preduzeća i pojedinaca, što dovodi do promene makroekonomskih performansi. Pri tome, moraju se uzeti u obzir ne samo direktne (vidljive) posledice, već i one indirektne koje se javljaju naknadno. Ako vlada smanji plate i penzije, povećava poreze, isplaćuje subvencije investitorima itd. to će imati čitav niz mnogostrukih efekata (što direktnih, što indirektnih) na ponašanje svih aktera na tržištu, a ne samo onih grupa na koje se određena mera odnosi. Na primer, davanjem subvencija jednom investitoru pogoršava se relativan položaj drugih ulagača, što utiče i na njihovo ponašanje (najverovatnije će smanjiti obim svojih aktivnosti), pa i to treba imati u vidu prilikom analize efekata preduzete mere.

 

FacebookTwitter