Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Do sada su se mere za razvoj ruralnih područja uglavnom svodile na pokušaje da se podstakne poljoprivredna proizvodnja, i to ona primarna. U novim uslovima poslovanja to nije adekvatan metod. Razvoj poljoprivrede nije dovoljan za razvoj sela, odnosno ruralnih područja. Danas poljoprivreda ima drugačiji karakter nego ranije, a pod uticajem tehnološkog progresa, znanja, inovacija, nastajanja novih delatnosti… Treba se fokusirati na temeljna istraživanja i kreiranje mera u oblasti agroprivrede (širi koncept od poljoprivrede). Izolovano posmatranje poljoprivrede je zastareo koncept. Ruralni razvoj je mnogo više od razvoja poljoprivrede i predstavlja razvoj svih onih delatnosti koje postoje „okolo” poljoprivrede.
Raste broj istraživanja koja svedoče o tome da postoji direktna pozitivna veza između pogodnosti za život i rad koje nudi jedno područje (lokalitet) i ekonomskog napredovanja tog područja. Naime, u eri interneta i modernih tehnologija kreativni i talentovani pojedinci žele da se izmeste iz zagušenih urbanih područja. Danas ne morate živeti u gradu da biste bili uspešna i profesionalno ostvarena ličnost. Upravo u tome „leži” prednost ruralnih područja. Talentovani pojedinci koji rade u kreativnim delatnostima (književnost, muzika, film, televizija i radio, izdavaštvo i mediji, dizajn, arhitektura, vizuelne umetnosti, moda, reklama) traže pogodno mesto za život i rad u kojem će moći da se posvete svojoj profesiji, u kojem će pronaći inspiraciju. Danas su uspešni oni lokaliteti u kojima žive i rade kreativni pojedinci (pripadnici kreativne klase). Pored toga, velika mogućnost za ekonomski razvoj ovih područja je i saradnja tzv. tradicionalnih ruralnih delatnosti (ćilimarstvo, gastronomija, grnčarija, proizvodnja hrane, uzgoj životinja) sa modernim kreativnim industrijama. Novi model razvoja mogao bi biti kreativizacija ruralnih delatnosti. Savremeni potrošač bi dobio upravo onakav proizvod kakav želi – lep, unikatan, autentičan, autohton, a ruralna područja bi dobila priliv talentovanih pojedinaca.
Dakle, jedna od mogućnosti za revitalizaciju ruralnih područja, a kroz zaštitu njegovih umetničkih i kulturnih izraza i vrednosti, jeste primena koncepta „kreativnih sela”. Afirmacija pomenutog koncepta posebno bi bila važna sa aspekta unapređenja opštih uslova poslovanja, te preduzetništva i samozapošljavanja unutar populacije mladih. Život i rad na selu nije i ne treba da bude isključivo primarna poljoprivredna proizvodnja. Nove delatnosti, iz domena kreativnih i kulturnih industrija zasnovane na privatnim inicijativama, preduzetništvu i talentima grupa i pojedinaca, treba da budu „dopuna”, ali i „magnet” za profitabilnije delatnosti da se lociraju izvan „zagušenih” i skupih urbanih centara. Život na selu trebalo bi da bude privilegija
