(494) Elementi (ne)konkurentnosti naše privrede

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Podaci Svetskog ekonomskog foruma za prošlu godinu pokazuju da je konkurentnost privrede Srbije još niska, mada nešto bolja nego u 2015. Lane je Srbija bila 90-ta na rang listi 138 zemalja sa zabeleženom vrednošću indeksa globalne konkurentnosti (global competitiveness index – GCI) od 3,97. Vrednost ovog indeksa kreće se, inače, u intervalu od 1 do 7. U 2014. i 2015. Srbija je, podsetimo, bila na 94. poziciji.
Indeks globalne konkurentnosti počiva na dvanaest stubova: institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravlje i osnovno obrazovanje, viši nivoi obrazovanja (srednje i visoko) i obuka, efikasnost tržišta robe, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka opremljenost, veličina tržišta, poslovna sofisticiranost i inovacije. Srbija se trenutno najlošije kotira prema kriterijumima sofisticiranost poslovanja (125. mesto), efikasnost tržišta robe (121. mesto) i institucije (115. mesto), a najbolje kada je reč o zdravlju i osnovnom obrazovanju (53. mesto) i visokom obrazovanju i obuci (69. mesto). Kao najveći problem za poslovanje u Srbiji u godini za nama ističe se visina poreskih stopa, a prate ga neefikasna državna birokratija i nestabilnost regulative.
U poređenju sa bivšim jugoslovenskim republikama naša zemlja u 2016. godini zauzima bolju poziciju (rang) jedino od Bosne i Hercegovine (koja je na 107. mestu), dok su ispred nas Slovenija (56. mesto), Makedonija (68. mesto), Hrvatska (74. mesto) i Crna Gora (82. mesto).
Naša zemlja je na rang listi Svetskog eknomskog foruma poslednjih godina zauzimala uglavnom lošije pozicije – 96. (2010), 95. (2011. i 2012.), 101. (2013.), 94. (2014. i 2015.), te se može zaključiti da postoji određeni trend napretka. Međutim, u poređenju sa pozicijama na rang listi drugih zemalja iz okruženja, u slučaju naše zemlje postoji daleko veća nestabilnost koja se očituje u značajnim oscilacijama u kratkom vremenskom periodu. Na primer, nakon izbijanja svetske finansijske krize u 2009. godini usledilo je pogoršanje konkurentske pozicije Srbije koje je bilo osetno veće nego kod ostalih zemalja u okruženju.
Među stubovima konkurentnosti kod kojih je zabeleženo najveće povećanje vrednosti indeksa u 2016. godini, ističe se indikator makroekonomsko okruženje sa povećanjem od 0,51 poena, što je rezultat smanjenja deficita budžeta i povećanja nivoa nacionalne štednje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, kada uporedimo vrednost indeksa koji Srbija ostvaruje u oblasti makroekonomskog okruženja sa drugim zemljama iz okruženja, vidimo da naša zemlja baš po ovom kriterijumu najviše zaostaje. Iz tog razloga i pored napredovanja na ovom planu u prethodnoj godini, Srbija je u domenu makroekonomskog okruženja tek na 103. mestu na ovogodišnjoj listi.

FacebookTwitter