(497) Prosečna plata i životni standard

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Životni, radni i socijalni uslovi su tri komponente životnog standarda. Prva se odnosi na potrošnju materijalnih dobara i usluga i čine je lična i zajednička potrošnja. Radne uslove predstavljaju mogućnosti za zapošljavanje, higijensko-tehnološki uslovi rada, dužina radnog vremena, odnosno raspoloživo slobodno vreme… Društveni uslovi obuhvataju fenomene poput društvenog položaja i statusa, zatim učešća u političkom i javnom životu zajednice, mogućnosti za uticanje na nivo životnog standarda u zajednici/društvu…
Posebnu pažnju zaslužuje potrošnja materijalnih dobara i usluga, koja čini osnovu životnog standarda. Osnov za finansiranje potrošnje jeste dohodak koji ljudi ostvaruju po različitim osnovama. Za najveći broj ljudi prihod od rada (plata, zarada, nadnica) jeste osnovni izvor prihoda, te je jedini izvor za zadovoljavanje potreba.
Zemlja koja je uspešnija u ostvarivanju privrednog razvoja ne mora automatski da bude uspešnija i u povećanju životnog standarda. Bitno je kako se koristi od razvoja raspodeljuju među članovima društva. Veća jednakost u raspodeli ostvarenog BDP-a znači da veći broj ljudi ima mogućnosti da potpunije zadovoljava svoje materijalne, kulturne i druge potrebe, što se pozitivno odražava na životni standard stanovništva. Privredni razvoj je potreban (mada ne i dovoljan) uslov za povećanje životnog standarda.
Prema zvaničnim podacima, prosečna potrošačka korpa u Srbiji za decembar 2016. godine je iznosila 67.874 dinara, dok je prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa u istom mesecu iznosila 53.456 dinara. Dakle, za pokriće prosečne potrošačke korpe u decembru 2016. godine bilo je potrebno 1,27 prosečnih zarada. Odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne neto zarade u našoj zemlji poslednjih godina je iznosio: 1,47 (2010.), 1,47 (2011.), 1,44 (2012.), 1,48 (2013.), 1,49 (2014.), 1,51 (2015.), 1,47 (2016.). Dakle, u kontinuitetu prosečna zarada nije dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
U strukturi potrošačke korpe (podaci za decembar 2016.) kod nas dominiraju hrana i bezalkoholno piće 37,8 odsto, alkoholna pića i duvan 8,1 procenata, odeća i obuća 4,7 odsto, stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva 20,3 odsto. To znači da ostale raznovrsne potrebe (nameštaj, sport, transport, kultura, rekreacija, obrazovanje, zdravstvo) učestvuju u domaćoj
prosečnoj potrošačkoj korpi sa svega oko 30-ak odsto. Ovakva potrošačka korpa nije karakteristična za razvijene zemlje, naprotiv. Konačno, ljude i ne zanima koliko nominalno zarađuju (400, 500 ili 1000 evra), već šta za zarađeni novac mogu da kupe (realni dohodak), a o tome se jako malo govori.

FacebookTwitter