(498) Da li Srbija stvarno stiže Evropsku uniju
dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Jedna od važnijih oblasti razmatranja ekonomista jeste traženje odgovora na pitanje da li se smanjuje razlika između nerazvijenih i razvijenih zemalja. Ukoliko se razlike smanjuju, kaže se da postoji konvergencija (sustizanje) i, suprotno, da je prisutan proces divergencije (udaljavanja) ukoliko se razlike povećavaju. Da bi manje razvijene zemlje konvergirale ka razvijenim, potrebno je da rastu brže od razvijenih. Smatra se da suštinska konvergencija postoji ukoliko dolazi do smanjivanja razlika u dohotku po stanovniku.
Nakon sastanka sa predstavnicima MMF-a čuli smo procene da će privreda Srbije u ovoj godini rasti po stopi od tri odsto, a naši zvaničnici ističu da žele održivu stopu rasta BDP-a od pet odsto prosečno godišnje. Ako bi se tako optimistične procene ostvarile, ne znači da bi smo „automatski” sustigli Evropsku uniju imajući u vidu da se procenjuje da će ekonomija EU rasti prosečno godišnje po stopi od oko 1,5 odsto.
Za međunarodna poređenja stepena ekonomske razvijenosti mogu se upotrebiti podaci Svetske banke o visini bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. Pomenuti pokazatelj u 2015. godini iznosi 5.235 dolara za Srbiju i 32.004 dolara za EU. Ukoliko kao početnu vrednost uzmemo BDP po stanovniku iz 2015. i ako pretpostavimo da će se ovaj pokazatelj u Srbiji povećavati iz godine u godinu po stopi od pet odsto, on bi 2026. godine iznosio tek 8.631 dolar. Ukoliko privreda EU nastavi da raste po stopi od „svega” 1,5 odsto, njen BDP po stanovniku će 2026. godine iznositi 37.183 dolara. Dakle, za 10 godina zaostatak Srbije za EU bi, prema ovom pokazatelju, iznosio 28.552 dolara. Zaostajanje Srbije za EU bi 2026. godine, po ovim pretpostavkama, bilo veće za 1.783 dolara nego što je negativna razlika iznosila 2015!
Nešto drugačija analiza nam može poslužiti da utvrdimo po kojoj stopi bi trebalo da raste BDP po stanovniku Srbije u narednom periodu pa da se barem održi zaostatak (distanca) za EU koji je postojao u 2015. godini (razlika od 26.769 dolara). Pod pretpostavkom da će BDP po stanovniku u EU tokom narednog perioda rasti po stopi od 1,5 odsto, u našoj bi zemlji ovaj pokazatelj trebalo da raste po stopi od 6,9 prosečno godišnje u narednih 10 godina, odnosno po stopi od 5,7 u narednih 20 godina. U postojećim okolnostima ovo se čini samo kao željeni, ali ne i kao realan scenario.
Stoga, tvrdnja da manje razvijene zemlje dostižu razvijeni svet samo zato što su njihove stope rasta BDP-a i po nekoliko puta veće jednostavno nije tačna, ukoliko se pod „dostizanjem” podrazumeva smanjivanje razlika i nivo razvijenosti.
