Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Izmenama Zakona o finansijskom lizingu iz 2011. godine omogućena je kupovina nepokretnosti na lizing. To je ugovorni odnos u kojem davalac lizinga dodeljuje korisniku pravo da koristi predmet lizinga na ugovoreni vremenski period u zamenu za plaćanje lizing naknade. Za vreme trajanja ugovora lizing kuća zadržava pravo vlasništva nad predmetom lizinga, a klijent samo koristi predmet finansiranja i za to plaća nadoknadu, najčešće u vidu mesečnog anuiteta (glavnica uvećana za kamatu). Finansijskim lizingom je omogućeno klijentu da postane vlasnik predmeta lizinga nakon plaćanja poslednje lizing naknade.
Prilikom uzimanja hipotekarnog stambenog kredita potrebno je staviti hipoteku na nekretninu koja je predmet kupovine, a neretko i na još neku nepokretnost, a kod kupovine stana na lizing hipoteka nije potrebna, jer je reč o plaćanju zakupnine do otplate poslednje rate. Kupovina stana na lizing nudi značajne prednosti, uštedu troškova za davanje založne izjave, registracije hipoteke, plaćanja procene vrednosti nepokretnosti itd, koji mogu biti značajni i koje klijent plaća pre dobijanja kredita. Ono što je kod lizinga nepokretnosti nejasno jeste tretman određenih poreskih izdataka – da li nakon isplate poslednje lizing naknade klijent plaća i porez na prenos apsolutnih prava vlasništva od 2,5 odsto (iako je lizing kompanija to već platila kada je kupila nepokretnost), ko plaća porez na imovinu tokom trajanja lizing ugovora. Sve to kupovinu stanova na lizing može činiti manje atraktivnom.
Nedovoljno korišćenje lizinga nepokrenosti u Srbiji je uzrokovano i rigoroznom regulativom. Da bi se lizing kuća bavila finansijskim lizingom nepokretnosti mora da ima novčani osnivački ulog od 5 miliona evra, a ako se bavi samo lizingom pokretnih stvari dovoljan je osnivački ulog od 500.000 evra. Zbog toga su većina od 16 lizing kompanija koje posluju u našoj zemlji u vlasništvu neke od banaka, jer je privatnim nebankarskim lizing kompanijama teško da ispune ove kriterijume. Samim tim, ponuda lizing usluga je na našem tržištu veoma ograničena, lizing kuće su zapravo „ćerke firme” banaka, a lizing usluge imaju tretman dopunskih bankarskih usluga. Domaće bankocentrično finansijsko tržište doprinosi da je obim poslovanja lizing kuća na niskom nivou, a da u njihovoj strukturi dominira finansiranje određenih pokretnih stvari. Tako u Srbiji već godinama u strukturi plasmana (portfolija) lizing kuća preovlađuje lizing vozila (oko 60 odsto), a slede ga lizing proizvodnih, poljoprivrednih i građevinskih mašina i opreme (oko 25 odsto). Sve dok maksimalan rok otplate u slučaju lizinga nepokretnosti bude 10, a kod hipotekarnih stambenih kredita 30 godina, nije realno očekivati ekspanziju lizinga stanova.
