(500) Šta je operativni, a šta finansijski lizing?

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Dve osnovne vrste lizinga su finansijski i operativni. Finansijskim se finansira kupovina, a operativnim korišćenje, odnosno zakup nekog sredstva. U slučaju finansijskog lizinga predmet je pravno u vlasništvu lizing kompanije, a ekonomski ga koristi klijent (korisnik lizinga), koji ga knjigovodstveno i vodi kao osnovno sredstvo u aktivi i kao finansijsku obavezu u pasivi bilansa. U slučaju operativnog lizinga, predmet lizinga je i pravno i ekonomski u vlasništvu lizing kuće koja ga vodi kao svoje osnovno sredstvo, dok klijent jedino evidentira trošak zakupa (lizing naknadu) u bilansu uspeha.
Rok na koji se zakup (operativni lizing) ugovara je, po pravilu, kraći od predviđenog ekonomskog veka trajanja sredstva (predmeta lizinga). Stoga je ukupan iznos koji korisnik lizinga plaća za korišćenje sredstva najčešće manji od inicijalnih troškova koje je lizing kuća imala prilikom njegove nabavke. Tako, nakon isteka operativnog lizinga, sredstvo će još uvek imati određenu vrednost, te će ga lizing kuća i dalje iznajmljivati istom ili drugom klijentu sa ciljem da ostvari prihod. U slučaju operativnog lizinga (zakupa) nije predviđeno da predmet lizinga pređe u vlasništvo klijenta, već se vraća lizing kući.
Finansijski lizing je dugoročnijeg karaktera. Ukupan iznos plaćenih lizing naknada u slučaju finansijskog lizinga je veći od inicijalnih troškova koje je lizing kompanija imala prilikom nabavke predmeta lizinga. Nakon isteka ugovora, lizing kompanija je isplatila svoje inicijalno ulaganje i ostvarila određeni prinos (kamatu), tako da predmet lizinga najčešće isplatom poslednje lizing naknade automatski prelazi u vlasništvo korisnika.
Podaci o operativnom lizingu ne ulaze u evidenciju Kreditnog biroa o kreditnoj sposobnosti klijenata, pošto korisnici tog lizinga i ne evidentiraju obaveze u pasivi bilansa po tom osnovu. Korišćenjem operativnog lizinga ne smanjuje se kreditna sposobnost klijenta. Suprotno, podaci o finansijskom lizingu se vode u bilansima klijenata i oni utiču i na njihovu kreditnu sposobnost, jer se evidentiraju u Kreditnom birou. Finansijski lizing je vrsta kreditnog opterećenja ili zaduženosti, a operativni lizing je tekući trošak poslovanja. U slučaju finansijskog lizinga, preduzeću se kao trošak priznaje samo kamata koja je, uz otplatu dela glavnice, sastavni deo mesečne lizing naknade.
Prednost operativnog lizinga je što se cela lizing naknada priznaje kao trošak zakupa, te je u pitanju odbitna stavka od ostvarenih prihoda, čime se umanjuje oporeziva dobit.
Osim ušteda u porezu, operativni lizing je atraktivan za preduzeća, zato što putem njega mogu da iskoriste opciju „sell and lease back” (prodaj, pa zatim iznajmi). Naime, nedostatak obrtnih sredstava kao i problem nelikvidnosti može se rešiti prodajom sopstvenih osnovnih sredstava lizing kompaniji i potom, njihovim zakupom od lizing kuće. U pitanju je vrsta transakcije pomoću koje preduzeće nastavlja da koristi sredstva koja je i koristilo, a dolazi do gotovine za plaćanje drugih dospelih obaveza ili za finansiranje ulaganja u obrtna sredstva.

FacebookTwitter