(511) Kapital dijaspore još kao socijalna pomoć
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Srbija od doznaka svake godine ostvaruje relativno stabilan neto devizni priliv. U periodu od 2013. do 2015. godine, u Srbiji su doznake činile u proseku 8,76 procenata BDP-a. Poređenja radi, u BiH su doznake iznosile 11,09 odsto BDP-a, u Crnoj Gori 9,48, u Makedoniji 3,25 procenta, u Albaniji 8,66, dok je u Hrvatskoj ovaj pokazatelj bio 3,95 odsto BDP-a. Po osnovu doznaka Srbija ima najveći priliv u regionu (u proseku približno 2,8 milijardi evra godišnje). Najveći priliv doznaka ostvaruje se iz Nemačke (23,6%), Švajcarske (15,1%), Francuske (9,4%) i Austrije (8,6%).
Budući da doznake predstavljaju transfere fizičkih lica, teško je sa preciznošću utvrditi za koje svrhe primaoci doznaka koriste dobijena sredstva. Ono što se, ipak, može tvrditi jeste da jako mali iznos doznaka ima karakter investicionih ulaganja. Najveći deo zapravo ima karakter neformalne socijalne pomoći i štiti domaćinstva koja ga primaju od većeg siromaštva. Istraživanja svedoče da se ova sredstva u najvećoj meri troše na hranu, odeću, obuću, medicinske usluge, kao i za plaćanje mesečnih dažbina (računa). Ako bi ova domaćinstva ostala bez tih primanja iz inostranstva, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti. Dijaspora svojim doznakama ima važnu ulogu u očuvanju socijalnog mira, ali bi bilo dobro kada bi ova sredstva bila usmerena u produktivne svrhe (u investicije). To bi bilo dobro i za njihove rođake u Srbiji, koji bi iz kategorije „izdržavanih lica” koja dobijaju pomoć prešli u kategoriju onih koji svojim radom stvaraju novu vrednost i zarađuju.
Pripadnici dijaspore mogu biti zainteresovani za ulaganje u maticu. Međutim, i njih motiviše profit, a ne neka druga kategorija. Naime, svaka zdrava investicija ima perspektivu ukoliko je zasnovana na preciznoj oceni profitabilnosti (isplativosti ulaganja). Prilikom razmatranja mogućnosti da dijaspora više ulaže u maticu treba u potpunosti „depatriotizovati” problem. Potencijalna ulaganja dijaspore ne treba posmatrati kao „etno kapital” koji je motivisan patriotskim interesima. Kapital kojim raspolaže dijaspora, u kontekstu novih investicija treba posmatrati kao bilo koji drugi izvor kapitala. Da bi pripadnici dijaspore ulagali u maticu, potrebno je raditi na izgradnji poverenja koje oni imaju u državu i njene institucije, kao i na unapređenju opšteg investicionog ambijenta (smanjenje korupcije, efikasno i nezavisno sudstvo, zaštita prava privatne svojine i sl.). Dijaspora ima svoj ekonomski interes i to je najbitnija pretpostavka od koje treba poći prilikom izrade strategije za privlačenje njenih sredstava u maticu.
