(512) Prednjačimo po ranjivoj zaposlenosti

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Stopa zaposlenosti koja u Srbiji iznosi 55,2 odsto je u odnosu na evropske uslove izuzetno niska. U odnosu na prosek EU-28 Srbija po ovom pokazatelju zaostaje približno 11 procentnih poena. Jedino je u Grčkoj ona niža nego kod nas i iznosi 52 procenta. Slična situacija je i sa stopom nezaposlenosti. Uprkos određenim poboljšanjima na tržištu rada, samo je u dve evropske zemlje stopa nezaposlenosti viša nego u Srbiji – u Grčkoj (23,7%) i u Španiji (19,7%).
Osim činjenice da su osnovni indikatori tržišta rada lošiji u odnosu na prosek EU, ne treba smeti s uma ni probleme u vezi sa kvalitetom zaposlenosti u Srbiji. U našoj zemlji je veće učešće takozvane ranjive zaposlenosti, prisutna je visoka stopa neformalne zaposlenosti, nisko je učešće zaposlenih radnika (koji rade za platu) i imaju ugovore na neodređeno vreme. Istraživanja su pokazala da oko devet posto zaposlenih koji rade za platu ima određenih poteškoća u ostvarivanju prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje, a oko 13 odsto na plaćeni godišnji odmor i bolovanje.
Ukupan broj zaposlenih se, prema metodologiji koju koristi Anketa o radnoj snazi, deli na sledeće kategorije: zaposleni za platu (zaposleni radnici), samozaposleni koji angažuju dodatne radnike, samozaposleni bez zaposlenih radnika i pomažući članovi domaćinstva. Samozaposleni su lica koja rade samostalno u vlastitom preduzeću, ustanovi, privatnoj radnji ili na poljoprivrednom imanju, kao i lica koja obavljaju samostalnu profesionalnu delatnost ili neki drugi posao za sopstveni račun. Pomažući članovi domaćinstva su lica koja pomažu drugom članu domaćinstva u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog gazdinstva, a da pri tome nisu plaćena za taj rad.
Učešće ranjive u ukupnoj zaposlenosti najčešće se računa kao zbir samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva podeljen sa ukupnim brojem zaposlenih. Prema ovako definisanom pokazatelju ranjive zaposlenosti, njeno učešće je u Srbiji izuzetno visoko (oko 28%) u odnosu na ostale evropske zemlje (prosek za EU-28 je oko 15%).
Stopa neformalne zaposlenosti za stanovništvo starije od 15 godina u 2016. godini je u našoj zemlji iznosila 22%, pri čemu je stopa nešto viša kod žena iste starosti (23,4%) nego kod muškaraca (21%). Ova grupa ljudi je uskraćena za prilike za nalaženje adekvatnog zaposlenja, za zaštitu od dobijanja otkaza, za zaštitu u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, za mogućnosti za napredovanje i razvoj znanja i veština, za odgovarajući nivo zarade i učešće u socijalnom dijalogu, često nemaju odgovarajuću socijalnu zaštitu, a sa neformalnom zaposlenošću raste i rizik od siromaštva.

FacebookTwitter