(517) Za prosek EU treba nam 35 godina

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Govoreći o ekonomskom napretku Balkana, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD-a Hojt Brajan Li rekao je da čak ni sa stopom rasta BDP-a od tri, četiri ili čak šest odsto godišnje države sa ovog područja (uključujući i Srbiju) neće dostići prosek EU u sledeće tri decenije. Oni koji ne raspolažu sa dovoljno ekonomskih znanja bi mogli da pomisle kako je američki zvaničnik suviše pesimističan. Na žalost mnogih naših političara koji nude svetlu budućnost „na dohvat ruke”, ocena Hojta je – tačna.
Za međunarodna poređenja stepena ekonomske razvijenosti između zemalja mogu se koristiti podaci Svetske banke o visini bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) po glavi stanovnika. Pomenuti pokazatelj je u odabranim zemljama u 2016. godini iznosio (u dolarima): Srbija 5.348, Crna Gora 6.701, BiH 4.708, Makedonija 5.237, Albanija 4.146, Bugarska 7.350, Rumunija 9.474, Hrvatska 12.090, Mađarska 12.664, Poljska 12.372, Češka 18.266, Grčka 18.103, Slovenija 21.304, Italija 30.527, Francuska 36.854, Nemačka 41.936, Austrija 44.176, Švajcarska 78.812, EU 32.058 …
Bruto domaći proizvod je u Srbiji nakon 2000. godine beležio promenljive godišnje stope rasta. Kada se posmatra ceo interval od 2000. do 2016. godine prosečna vrednost godišnjih stopa rasta BDP-a u Srbiji (izračunata kao aritmetička sredina godišnjih stopa rasta) je iznosila oko tri odsto. Kreatori ekonomske politike u našoj zemlji ističu da je Srbija na dobrom putu da od ove godine dostigne stopu rasta BDP-a od tri do četiri procenta i da nastavi da raste tom dinamikom i u narednom periodu. Kao što se može zaključiti iz domaćeg, ali i međunarodnog iskustva, to neće biti nimalo lako. Pretpostavimo da se i dogodi da privreda Srbije nadmaši očekivanja/predviđanja naših političara i da dostigne održivu stopu rasta BDP-a od čak pet odsto godišnje (ovo je poprilično optimističan scenario čije je ostvarenje pod velikim znakom pitanja!). Koliko bi godina, pod tako optimističnim okolnostima, Srbiji trebalo da dostigne stepen ekonomskog razvoja koji su odabrane zemlje već ostvarile u 2016. godini?
Može se izračunati da bi našoj zemlji, ukoliko u narednom periodu bude iz godine u godinu ostvarivala rast BDP-a od pet odsto, za dostizanje današnjeg nivoa razvijenosti Crne Gore trebalo 4,5 godine, Bugarske preko šest godina, Rumunije 11,5, Hrvatske više od 16, Mađarske preko 17, Poljske skoro 17, Češke 24,5, Grčke preko 24, Slovenije skoro 28, Italije 35, Francuske 38,5, Nemačke 41, Austrije 42, Švajcarske 54, a proseka Evropske unije 36 godina. Jasno je da bi smanjenje stope rasta BDP-a u Srbiji na četiri ili tri odsto (ili niže) značajno povećalo naš zaostatak. On bi svakako bio i veći, a verovatno i nedostižan, ukoliko bi se u analizu uvela pretpostavka da će i zemlje EU u budućnosti ostvarivati ekonomski rast i da neće ostati na nivou iz 2016. godine.

FacebookTwitter