(521) Nelogično kretanje zaposlenosti i proizvodnje
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Rast bruto domaćeg proizvoda jedne zemlje uslovljen je delovanjem brojnih činilaca, te je za ekonomiste važno da sagledaju kako oni utiču na dinamiku BDP-a. Kvantitativna analiza izvora privrednog rasta nam omogućava da razumemo koji su to izvori privrednog rasta i koliki je njihov doprinos povećanju obima proizvodnje.
Jedan od mogućih načina za analiziranje dostignutog nivoa i promena BDP-a je onaj iz ugla radne snage i njene produktivnosti. Pri tome, radna snaga se na nivou privrede kao celine, označava kao zaposlenost, dok produktivnost rada predstavlja veličinu BDP-a po zaposlenom (izračunava se tako što se vrednost BDP-a podeli brojem zaposlenih). Iz ovoga sledi da se BDP može izraziti kao umnožak broja zaposlenih i njihove produktivnosti rada. Produktivnost rada sažima u sebi sve uslove pod kojima radna snaga obavlja proizvodnu aktivnost. Na kretanje produktivnosti rada utiču brojni faktori, među kojima se izdvaja tehnička opremljenost rada (opremljenost radnih mesta kapitalom, opremom i sl.). Što je veća opremljenost radnih mesta kapitalom (opremom, savremenom tehnologijom), veća je i produktivnost radnika i obrnuto. Ako je veličina BDP-a umnožak broja zaposlenih radnika i njihove produktivnosti rada, onda njegova promena zavisi od: (a) promena u broju zaposlenih i (b) promena u produktivnosti njihovog rada. Rast proizvodnje u jednoj privredi se izražava kao zbir rasta broja zaposlenih i rasta njihove produktivnosti rada.
U ovom smislu, u Srbiji je poslednjih godina prisutna jedna nelogična situacija, a to je da, prema zvaničnim statističkim podacima broj zaposlenih raste znatno više i brže od vrednosti ostvarene proizvodnje, tj. od BDP-a. Pomenuta tendencija nastavljena je i u 2017. godini. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (ARS), stopa zaposlenosti je povećana za 1,6 procentnih poena, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 4,4 procentnih poena u prvom kvartalu 2017. godine u odnosu na isti period 2016. godine. Na kraju prva tri meseca tekuće godine broj nezaposlenih iznosi 453 hiljade, što je čak za 149 hiljada manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Da li se zaista zaposlilo novih 150 hiljada ljudi? Ako jesu, kako to da se njihov doprinos ostvarenoj proizvodnji (BDP-u) ne registruje u zvaničnim statističkim podacima? Nastavlja se trend snažne neusaglašenosti između zvaničnih podataka o kretanjima na tržištu rada i dinamike drugih makroekonomskih agregata. Tako je ukupna zaposlenost prema ARS za 3,2 odsto veća u prvom kvartalu tekuće nego u istom kvartalu prethodne godine, dok je BDP u istom periodu povećan tek za oko 1 procenat. Pomenuta kvantitativna analiza izvora privrednog rasta nas upućuje na zaključak da je, ukoliko bi podaci o ovako izraženom rastu zaposlenosti u našoj privredi bili tačni, došlo do značajnijeg pada produktivnosti rada u odnosu na isti period prethodne godine (i to za oko 2,2%: 3,2% rast zaposlenosti minus 1% rast BDP-a).
Međutim, rast realnih zarada na liberalizovanom privatnom tržištu rada dovodi u pitanje podatke o padu produktivnosti rada. Jer, rast zarada, za koji predstavnici vlasti prognoziraju da će se nastaviti, postoji samo onda kada raste produktivnost rada. Ostaje sumnja u vezi sa brojem novozaposlenih radnika i smanjenjem nezaposlenosti, jer snažan rast zaposlenosti uz skroman rast BDP-a uz nesmanjenu produktivnost rada nije logičan.
