Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Jedan evro posle dugo vremena vredi manje od 120 dinara. U pitanju je apresijacija (jačanje) dinara u odnosu na evro. Najpre pojasnimo devizni kurs kao kategoriju, te efekte njegove promene na privredna kretanja i život građana. Kome odgovara jaka, a kome slaba domaća valuta?
Devizni kurs je cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za neku drugu valutu. On utiče na celokupnu privredu, a time i na našu svakodnevnicu. Pomoću deviznog kursa inostrane cene se izražavaju u domaćoj valuti i domaće cene se preračunavaju u stranim valutama. Tako devizni kurs dinara u odnosu na evro koristimo kada želimo da cene domaće robe izražene u dinarima preračunamo u evre i obrnuto, kada nastojimo da saznamo koliko u dinarima iznose cene strane robe izražene u evrima.
Poređenjem domaćih i inostranih cena (pomoću deviznog kursa) dolazi se do zaključka da li se i koliko isplati uvoziti ili izvoziti neki proizvod ili uslugu. Ukoliko je jeftinije određeni proizvod kupiti na tržištu EU (u evrima) nego u Srbiji u dinarima, tada će se ta roba uvoziti. Ako se prodajom domaćeg proizvoda na tržištu EU može ostvariti prihod u evrima, koji je kada se preračuna u dinare, veći od onog koji bi se realizovao na domaćem tržištu u dinarima, tada postoje podsticaji da se ta konkretna roba izvozi.
Zašto je devizni kurs važan? On je bitan jer utiče na odnos cena između domaće i inostrane robe. A cene su osnovni «signali» na tržištu koje određuju ponašanje proizvođača i kupaca. Na primer, cena nemačkog automobila na tržištu Srbije određena je: (a) cenom automobila u evrima i (b) nivoom deviznog kursa između evra i dinara. Ukoliko automobil vredi 10 hiljada evra, to znači da njegova cena u dinarima aproksimativno iznosi 1,2 miliona dinara. Ukoliko bi došlo do opadanja vrednosti dinara u odnosu na evro (deprecijacija dinara), tako da jedan evro vredi 150 dinara, tada bi cena automobila u dinarima bila 1,5 miliona dinara (pod uslovom da njegova cena u evrima ostane ista). Obrnuto, ukoliko bi dinar ojačao u odnosu na evro, tako da jedan evro vredi 100 dinara (aprecijacija dinara), automobil bi vredeo 1 milion dinara.
Pravilo koje se može izvesti i koje je od presudne važnosti kada je u pitanju međunarodna trgovina jeste: kada valuta neke zemlje povećava svoju vrednost u odnosu na druge valute, proizvodi i usluge koji se u toj zemlji proizvode postaju skuplji u inostranstvu (destimulativno za izvoz), a inostrana roba postaje jeftinija na domaćem tržištu (stimulativno za uvoz). Suprotno ovome, kada valuta neke zemlje smanjuje svoju vrednost u odnosu na druge valute, njena roba postaje jeftinija (konkurentnija) u inostranstvu (stimulativno za izvoz), dok roba iz inostranstva postaje skuplja (nekonkurentnija) na domaćem tržištu (destimulativno za uvoz). Dakle, jaka domaća valuta odgovara uvoznicima, dok slabija odgovara izvoznicima. Jak dinar pogoduje i građanima i preduzećima koja otplaćuju kredite koji su indeksirani u evrima, jer su im dinarski izražene mesečne rate/anuiteti manji. Isto tako, često se ističe da jak dinar pogoduje onima koji primaju plate i/ili štede u dinarima, jer za dinare mogu da kupe više evra ili neke druge strane valute.
