(524) Bitan je i kvalitet, a ne samo kvantitet privrednog rasta

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Optimistične, a ponekad i euforične procene o budućem rastu srpskog BDP-a pokazale su se kao vrlo nezahvalne. Razlog tome je, između ostalog, i ranjivost domaće privrede, koja se najbolje ogleda u tome što lošiji prirodni uslovi (hladna zima i sušno leto 2017. godine) našu zemlju stavljaju na začelje liste zemalja regiona po ostvarenom privrednom rastu u prvoj polovini godine, ali i po projektovanom rastu BDP-a za 2017. godinu. Naime, u prvoj polovini 2017. godine rast našeg BDP-a iznosi tek 1,3 odsto, što je manje u poređenju sa ostalim zemljama regiona – Bugarska 3,5%, Mađarska 3,7%, Rumunija 5,7%, BiH oko 2,5%, Crna Gora oko 3%, Slovenija 5%, Albanija oko 3,5% itd.
Hladna zima i manja proizvodnja u elektroenergetskom sektoru, zatim jaka suša tokom letnjih meseci svakako jesu razlozi zbog čega je rast manji od planiranog. Međutim, to su samo dobra objašnjenja posledica. O uzrocima se malo ili nimalo ne govori. Ključno je pitanje zašto je naša privreda toliko ranjiva da privredni rast presudno zavisi od suše. U 21. veku ne bi trebalo da „gledamo u nebo” i nadamo se pogodnim prilikama, već da koristimo tehnologiju, odnosno sisteme za navodnjavanje. Elementarne nepogode (hladne zime i mrazevi, poplave, suše u sl.) jesu realnost, ali ne samo za našu zemlju. Uspešnost na razvojnom planu se ne ogleda u visokoj stopi rasta BDP-a kada okolnosti „idu na ruku”, već i u tome da se kreiraju uslovi u kojima će željeni rast biti ostvarivan i kada te okolnosti budu manje povoljne. Ekonomska bezbednost bi trebalo da bude centralna tema. To znači stvaranje kvalitetnije i na tzv. spoljne šokove otpornije privredne strukture, kao i preduzimanje brojnih aktivnosti sračunatih na zaštitu od mogućih loš(ij)ih prirodnih uslova. Zadatak kreatora ekonomske politike nije da objašnjava razloge zbog kojih rast neće biti na nivou željenog, već da kreira mere i instrumente kojima će proizvodnja biti zaštićena, odnosno obezbeđena u što većoj meri.
U svom izveštaju Global Economic Prospects 2017, Svetska banka je objavila procene u pogledu rasta BDP-a na svetkom nivou. Za našu zemlju je procenjen rast od oko 3 odsto, dok su projekcije za odabrane zemlje iz okruženja sledeće – Albanija 3,5%, BiH 3,2%, Bugarska 3%, Hrvatska 3%, Mađarska 3,7%, Makedonija 2,8%, Crna Gora 3,3%, Rumunija 4,4% itd. Podaci nas navode na zaključak da nema govora o nekakvoj liderskoj poziciji Srbije. Međutim, smatramo da konkretne cifre i nisu toliko važne u situaciji kada u jednoj godini imamo relativno visoku stopu rasta jer su prirodni uslovi bili pogodni i/ili je neka poljoprivredna kultura dobro rodila, a da već naredne godine rast bude neočekivano niži zbog zime, suše ili lošijeg roda. Tu se, zapravo, dolazi do pitanja kvaliteta privrednog rasta, a ne samo njegovog kvantiteta. Nije uvek bolje imati visoku stopu rasta po svaku cenu, već treba imati održiv, što manje ranjiv (na tzv. spoljne šokove osetljiv) rast BDP-a. Svakako da to nije lako postići, ali zato i postoje razvijene i napredne zemlje i one koje to nisu. Preporuka je da se fokus sa cifara i procenata pomeri na kvalitativne činioce budućeg rasta – kreiranje povoljnog poslovnog ambijenta, koji podrazumeva efikasne i pravične institucije, sa ciljem da se stvore uslovi za dinamiziranje ulaganja privatnih investitora. Jer, jedino investicije mogu da osiguraju održive stope rasta.

FacebookTwitter