(530) Šta je i koliko iznosi ranjiva zaposlenost kod nas

dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prema Anketi o radnoj snazi (ARS) zaposlena lica se mogu svrstati u jednu od tri osnovne grupe: zaposleni radnici (oni koji rade za platu), zatim samozaposleni (koji mogu, ali ne moraju, imati i druge zaposlene) i pomažući članovi domaćinstva. Najsigurnijim oblicima zaposlenosti su sa sledećim obeležjima: (a) zaposleni radi za platu, (b) zaposleni ima ugovor na neodređeno vreme i (v) ugovorom o radu je predviđen rad sa punim radnim vremenom.
Sa aspekta nesigurnosti, kao najnesigurniji oblici smatraju se rad bez ugovora, ili rad sa veoma atipčnim vrstama ugovora, kao i zaposlenost u neformalnom sektoru. U tom smislu, korisno je upoznati se sa konceptom „ranjive” zaposlenosti. Učešće ranjive zaposlenosti u ukupnoj računa se kao zbir samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva podeljen sa ukupnim brojem zaposlenih.
Prema ARS, zaposleni radnici su sva ona lica koja rade za poslodavca nezavisno od toga da li imaju formalni ugovor o zaposlenju ili rade na osnovu usmenog dogovora. Samozaposleni su lica koja rade samostalno u svom preduzeću ili na poljoprivrednom imanju, dok se pomažućim članovima domaćinstva smatraju ona lica koja pomažu drugom članu domaćinstva u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog gazdinstva, a da pri tome nisu plaćena za taj rad.
Otuda se može zaključiti da je ranjiva zaposlenost veoma nekvalitetan oblik zapošljavanja jer podrazumeva radno angažovanje na nesigurnim poslovima, sa niskim zaradama, sa niskim nivoom zaštite na radu i lošim radnim uslovima, a veoma često se radi o neformalnim poslovima, bez plaćenog osnovnog i zdravstvenog osiguranja.
Ovakva kategorizacija zaposlenosti ima i nekih metodoloških manjkavosti, mada veoma dobro odslikava suštinu procesa na tržištu rada. Naime, i oni zaposleni koji rade za platu mogu da se nađu u situaciji koja se odlikuje izrazitom nesigurnošću (jer kome je danas posao siguran?), dok neki iz kategorije samozaposlenih (recimo vlasnici firmi, visokokvalifikovani profesionalci, lekari koji imaju privatne ordinacije, advokati, razni konsultanti i sl.) mogu biti u vrlo dobroj poziciji na tržištu rada, iako po definiciji ARS-a spadaju u ranjivu zaposlenost. Ipak, u većini zemalja, pa i u našoj, udeo profesionalaca koji dobro zarađuju u ranjivoj zaposlenosti je na veoma niskom nivou.
U odnosu na ostale evropske zemlje učešće ranjive zaposlenosti u Srbiji je izuzetno visoko. U 2016. godini ono je 28,3 odsto i nešto je veće u odnosu na 2015. godinu(27,4%) . U lošijoj poziciji je bila samo Grčka sa udelom ranjive zaposlenosti u ukupnoj od 33 procenta, dok je, primera radi, prosek EU-28 bio 15 odsto. Udeo ranjive zaposlenosti u Mađarskoj iznosi oko deset, u Bugarskoj oko 12, u Sloveniji i u Hrvatskoj oko 14, u Slovačkoj 15, u Češkoj 16, a u Rumuniji 24 odsto.

FacebookTwitter