(546) Zaposlenost bez rasta naš fenomen

dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema Anketi o radnoj snazi (ARS) u trećem kvartalu 2017. godine za 5,5 procenata povećana je formalna zaposlenost u odnosu na isti period 2016. Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), međutim, registrovana zaposlenost povećana je za samo 2,4 odsto. Razlika od 3,1 procentnih poena velika je i neočekivana. U istom periodu (treći kvartal 2016 – treći kvartal 2017.) rast bruto dodate vrednosti (BDV) iznosio je oko dva odsto što je mnogo manje od rasta zaposlenosti. Očito je da u našoj zemlji ne reflektuje na najbolji način realno stanje stvari kada je u pitanju odgovarajuće angažovanje radne snage u procesu proizvodnje.
Prema metodologiji ARS-a zaposleni su oni koji najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljaju plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlene, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, uključuju se i poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćinstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila bez zasnivanja radnog odnosa. Na ovaj način u kontingent zaposlenih se svrstavaju i lica koja su angažovana na nekvalitetnim, često i neplaćenim poslovima. Ako se povećava jedan faktor proizvodnje, a to je radna snaga, trebalo bi da se u odgovarajućoj meri povećava i proizvodnja. Međutim, to kod nas nije slučaj – imamo fenomen „zaposlenost bez rasta”. Očito se u zaposlene ubraja veliki broj onih koji su angažovani na privremenim, povremenim poslovima, poslovima bez ugovora, neretko i bez novčane naknade. U pitanju je nekvalitetno zapošljavanje, koje je po svemu sudeći i nisko produktivno. Takvi poslovi ne povećavaju proizvodnju na odgovarajući način. Veliko je učešće „ranjive” zaposlenosti u našoj zemlji u poređenju sa zemljama EU. Upravo zbog toga i toliko nesaglasje između rezultata ARS-a i svakodnevnice naših građana – nizak životni standard, nemogućnost da se pronađe kvalitetno radno mesto itd. Isto tako, pad broja nezaposlenih, koji je značajno veći od realnog rasta proizvodnje, dobrim delom može da se objasni emigracijom radne snage iz naše zemlje. Oni koji su otišli u inostranstvo se ne vode kao nezaposleni (nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje), a ujedno ne doprinose rastu srpskog BDP-a. Sa druge strane, oni koji se vode kao zaposleni, neretko su angažovani na poslovima vrlo niskog kvaliteta, a to se i ne može smatrati radnim mestom. Činjenica da veliki broj ljudi odlazi na rad u inostranstvo (odliv radne snage iz naše zemlje) dovodi do porasta nadnica, pošto poslodavci sve teže mogu da pronađu radnike odgovarajućih profila, a mogu ih privući/zadržati jedino većim platama.

FacebookTwitter