Koliko se i za koje svrhe zadužuju građani Srbije?

Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Ekonomsku stvarnost na dobar način može da reflektuje stepen i struktura zaduženosti građana. Kada je ekonomska situacija stabilna i povoljna, preduzeća se odlučuju da više investiraju, zapošljavaju radnike, zahvaljujući svojim zaradama radnici povećavaju svoju tekuću potrošnju, ali i uzumaju kredite kojima finansiraju svoju investicionu potrošnju (kupuju kuće/stanove, automobile, trajna potrošna dobra i sl.), poslovne banke povećavaju svoju kreditnu aktivnost (finansijski podržavaju investicione projekte građana i privrede) itd. U strukturi pozajmljenih sredstava značajno mesto zauzimaju investicioni, dugoročni krediti (stambeni, za rekonstrukciju/adaptaciju). Suprotno, u situaciji kada postoji neizvesnost i nepovoljan ambijent, privreda i građani se suzdržavaju od potrošnje, slabije investiraju u dugoročne projekte, poslovne banke nemaju kome da plasiraju kreditna sredstva i suočavaju se sa problemima u naplati isplaćenih kredita. Usled sve manje optimizma, zbog veće obazrivosti i prezaduženosti, u strukturi kredita sve veći udeo zauzimaju kratkoročni krediti za finansiranje tekuće potrošnje (dozvoljeni minus, kreditne kartice, potrošački krediti) i krediti za refinansiranje postojećih dugova. Drugim rečima, u manje povoljnim okolnostima, retko ko razmišlja o investicijama, dok se većina suočava sa izazovima kako „pregurati” mesec i uzima kredite za „preživljavanje”.
Da li rečene teorijske pretpostavke na dobar način opisuju stanje u našoj privredi? Pokušali smo to da utvrdimo na osnovu podataka o kreditnoj aktivnosti banaka u domenu poslovanja sa stanovništvom tokom perioda 2012-2018. godina. Budući da su za tekuću 2018. godinu dostupni podaci za 30. april, isti datum smo uzeli kao osnovu za poređenje i u prethodnim godinama. Stanje po plasiranim kreditima, koje je inače izraženo u dinarima, preračunato je u evre po srednjem kursu Narodne banke Srbije za 30. april svake godine u nizu. Slede najbitniji zaključci.
U strukturi kredita 2012. godine, dominantnu poziciju su imali dugoročni krediti za kuće/stanove, kao i za rekonstrukciju i adaptaciju stambenog prostora (2,94 milijarde evra, odnosno udeo od 57%), gotovinski krediti su imali udeo od 26% (iznos plasmana od 1,33 milijarde evra), potrošaki krediti (za kupovinu bele tehnike, nameštaja, automobila) udeo od 6%, dok su krediti iz kategorije „ostali”, koji se u najvećoj meri odnose na zajmove sa refinansiranje (vraćanje starih i uzimanje novih kredita usled nemogućnosti otplate) učestvovali sa oko 6% (i iznosili su oko 305 miliona evra). Ovo je rezultat odluka koje su građani donosili tokom godina koje su prethodile 2012. godini, a na bazi okolnosti u privredi, perspektivama na radnom mestu, nivoa i rasta zarada itd.
Danas, 2018. godine, struktura kredita izgleda ovako: gotovinski (39%), potrošački (1%), stambeni/adaptacija (43%), krediti za refinansiranje (10%). Kao što se može zaključiti stambeni i drugi dugoročni krediti su smanjili svoje učešće, dok se tokom prethodnih šest godina značajno povećao udeo gotovinskih kredita (sa 26% na 39%, odnosno sa 1,33 na čak 2,9 milijardi evra), kao i kredita za refinansiranje (sa 6% na 10%, odnosno sa 305 na 777 miliona evra).

FacebookTwitter