PIŠE: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
I najuspešniji privrednici će potvrditi da su dosta poslovnih odluka doneli na bazi intuicije, osećaja, poverenja, ubeđenja i sličnih neekonomskih razloga, a ne rukovođeni isključivo računicama i racionalnošću. Ljudi su skloni da, kada su u nešto ubeđeni i kada u nešto veruju, odbace ili zanemare određene informacije, da ih ne tumače ni ekonomski ni racionalno.
Mere za izlazak iz krize nisu dale željene efekte jer, između ostalog, nisu uspele da povrate poverenje. Kada su ekonomski subjekti (proizvođači i potrošači) nepoverljivi, oni ne investiraju i ne kupuju, čak i kada statistika „svedoči” o određenom oporavku. Strah od neuspeha nadvladava racionalne kalkulacije. Građani se ponašaju slično kao investitori. Suočeni sa saznanjem da će imati manju platu ili penziju, kao i sa rastućim rizikom od gubitka radnog mesta, oni smanjuju ličnu potrošnju i tako deluju negativno na dinamiku privredne aktivnosti. U takvim okolnostima svrha politike „stezanja kaiša” jeste pokušaj da se makroekonomska slika popravi kako bi se pokrenuo novi talas investicija. Bez novih investicija i potrošnje nema ekonomskog rasta, niti poboljšanja životnog standarda. Ima samo novog talasa štednje.
Pred kreatorima ekonomske, ali i sveukupne politike jeste veoma težak zadatak – izgradnja poverenja među svim društvenim akterima. Važno je da se shvati da je to bitnije od upinjanja da se „doteruju” finansijsko-statistički pokazatelji. Nedostatak pozitivne energije, motivacije, želje i htenja, solidarnosti, posvećenosti i opsednutosti idejom da se uradi nešto pozitivno i korisno ograničava naše domete. Da bi se očekivani ekonomski oporavak i ostvario, akteri (proizvođači i potrošači) moraju da budu spremni da investiraju mnogo više od novca – sopstveno vreme, trud i energiju. Poverenje, motivacija, organizacija, pravičnost, kreativnost, posvećenost, volja, htenje mogu u velikoj meri da nadomeste nedostatak novca, mobilišući resurse koji se nalaze u neekonomskoj sferi.
Iz poverenja i ubeđenja proizilazi nada koja pojedince i zajednicu u celini osnažuje i ispunjava energijom i motivacijom, kojima se prevazilaze strah i neodlučnost u procesu donošenja odluka o investicijama i potrošnji. Ekonomski oporavak biće veoma težak i spor (verovatno i nedostižan) sve dok ljudi imaju sve manje poverenja jedni u druge. Polugu budućeg oporavka treba tražiti u kreiranju ambijenta u kojem će do izražaja doći pozitivan uticaj navedenih psiholoških činilaca privrednog razvoja.
Predstavnici vlasti i nosioci javnih funkcija moraju svojim primerom da demonstriraju šta znači poštovanje institucija. Institucije se grade tako što se poštuju, a urušavaju tako što pojedinci (ma ko oni bili) „uzimaju institucije u svoje ruke”.
