Putokaz

Piše: MILENA BEČEJAC
Kad god putujem za Novi Sad, bilo autobusom ili kolima, tamo negde do polovine puta pošteno se istruckam. Što sam bliža vojvođanskoj prestonici, putovanje postaje manje zanimljivo. Put je mnogo bolji, ravan, bez onih zakrpa. Zašto je to tako, ja ne znam, ja sam Neobavešteni optimista, pa se nadam da će jednog lepog dana, a možda i ranije, a možda i ne, sve biti ravno, magistralno … Možda će put za sreću voditi u Zrenjanin.
E, da. Kada smo kod putovanja, puta, tu su i putokazi. Baš sam nešto gledala kuda se ide za ovo ili ono mesto, pa još neki turistički smerokazi…
Kada sam se vraćala, pri ulasku u Zrenjanin, primetila sam oznake za trgovinske kuće, za „Rodu”, „Ideu” – posebno supermarket koji je otvoren pred kraj prošle godine. I, uopšte, u gradu ima mnogo korisnih oznaka kako stići do određenih objekata i ustanova.
Tim pre me je iznenadilo što nema oznaka za „Aviv park”. Zrenjanincima to i nije neznano, ali ipak mislim da je za one koji nisu iz grada ne bi bilo loše da se naznači kuda za „Aviv”. Nema takvih oznaka na putu ni ka, niti iz Novog Sada. Nisam ih primetila ni na drugim mestima. Mislim, ne može da škodi ako se označi da se približavate jednom značajnom objektu, koji izgleda evropski i koji su Zrenjaninci prihvatili. Jer, baš sam nedavno čula dogovor dvoje mladih, srednjoškolaca, da „skoknu” do „Aviva” na kafu. Znači, „Aviv” je već postao mesto susretanja, deo naše svakodnevice…
Vidim da će grad dobiti i golf centar. Uz fudbal i košarku, čitam na internetu, golf je najpopularniji sport u svetu. Ne znam kako je što se nas tiče, nije mi sport „u sektoru”, ali koliko čujem u razgovoru, to je sport za one koji imaju dovoljno para da nabave opremu, pa onda šta sve ide uz to, tako da se vezuje za elitu. Uglavnom, korak po korak, pa će biti u gradu na Begeju (ili na jezerima ili na Begejskoj petlji), dovoljno raznih sadržaja za sport i razonodu. I vreme je.
Kao što je i vreme da iz česme poteče voda koju smemo da pijemo.