Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ekonomska situacija u našoj zemlji nije nimalo laka. Evropske integracije i globalizacija donose samo oštriju konkurenciju i podižu standarde. Kako ćemo se takmičiti? Krajnje je vreme da shvatimo da je kvalitetno obrazovanje jedina stvar koja nam može obezbediti mogućnost da budemo ravnopravni sa ostalima. Još je bitnije da shvatimo da biti obrazovan ne znači posedovati diplomu!
Poslodavci traže ljude koji umeju da uče i usavršavaju se tokom rada, da kreativno rešavaju probleme. To danas, suštinski, znači biti obrazovan. Sticanje diploma, sve češće sumnjivih, ne znači ništa. Time se samo dodatno devalviraju kako stečena znanja, tako i samo školstvo, što urušava bazu jednog društva. Kvalitetno obrazovanje, koje se stiče teškim, dugim i mukotrpnim radom, jeste i navikavanje na upornost, istrajnost i permanentan rad.
Obrazovanje bi trebalo da bude suštinska, neformalna kategorija. Iza diplome bi trebalo da stoje znanje, veštine, kompetencije i stručnost određenog nivoa. Stiče se utisak da danas, nažalost, mladi veruju da je cilj doći do formalne diplome. Pri tome često se bira linija manjeg otpora. U procesu obrazovanja, međutim, to nikako nije poželjan model. Nastavi li jurnjava za diplomama da prevladava umesto želje za sticanjem znanja i kompetencija, imaćemo hiperprodukciju diploma na kojima će biti ispisana imena nestručnih i nekompetentnih lica. A glavni problem nastaje kada diplome (bilo kog nivoa, od srednjoškolskih do onih sa doktorskih studija) nisu u saglasnosti sa kompetencijama.
U savremenim okolnostima, menja se i sam karakter obrazovanja. Ono sve više postaje individualna stvar svakog pojedinca, naročito u uslovima kada razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija omogućava gotovo neograničen pristup literaturi i informacijama. Uloga formalnih oblika obrazovanja sve više bi mogla da bude da đacima i studentima obezbedi neophodni minimum, da ih „uvede u materiju”, usmeri i motiviše za dalji rad i učenje. Suština nije u brzini sticanja papira, već u uloženom naporu, trudu i posvećenosti onome čime se bavimo. Samo na taj način vremenom postajemo dobri u svom poslu, a kada znamo svoj posao onda možemo očekivati da će nas i na tržištu rada neko potražiti i angažovati (zaposliti).
Političkim liderima oduvek odgovara manje obrazovana populacija. Neobrazovane možete u sve da ubedite sa relativno malo truda. Kvalitetno obrazovanje je, dakle, i važna komponenta kontrole društvenih procesa. Znanjem i kvalitetnim obrazovanjem se jedino možemo izboriti sa poteškoćama sa kojima se naše društvo suočava. Važno je da na ključnim mestima budu „dobri đaci”, oni koji poseduju kvalitetno obrazovanje i koji poštuju moralna i etička načela, kako u procesu obrazovanja tako i van njega.
