Nisam želeo da se bavim klasičnom obradom voska ili parafina, otkrio sam da u Srbiji nema rezbarenih sveća i počeo sam da ispitujem mogućnost njihove izrade – kaže Aleksandar
Miholjsko leto u gradu na obalama Tise. Novi Bečej. I tiski kej, valjda najlepši na planeti. Mir, zelena reka, cveće na kandelabrima… U ovom bajkovitom gradu živi Aleksandar Mojić, a njega smo upoznali na prvom sajmu „ZRbiznet”. U delu namenjenom domaćoj radinosti, ukrasne sveće koje izrađuje ovaj Novobečejac, plenile su neobičnošću i lepotom. Raskošnih su boja i oblika, same po sebi su govorile i o umetničkom daru autora koji je voskarski zanat doveo gotovo do savršenstva.
ZANAT PREKO RUSIJE, KALUPI IZ SAD
– Krajem 2015. godine imao sam višak slobodnog vremena, pa mi se nametnulo pitanje čime da ga ispunim – kaže Aleksandar kroz osmeh. – S obzirom da mi je ideja o voskarskom zanatu, davnih devedesetih bila u glavi, počeo sam da je iznova razrađujem. Nisam želeo da se bavim klasičnom obradom voska ili parafina i započeo sam istraživanje tržišta da bih otkrio šta je to čega nema dovoljno ili nema uopšte. Otkrio sam da nedostaju rezbarene sveće i počeo sam da ispitujem mogućnost njihove izrade.
Ovaj način obrade Aleksandar, koji je po zanimanju veterinarski tehničar, pronašao je u Rusiji. Tamo se ovakvo oblikovanje sveća radilo u manastirima sredinom 16. veka, a i danas je prošireno u ovoj dalekoj zemlji.
– Uspostavio sam vezu sa umetnicom iz Moskve i dobio obaveštenje na koji način mogu da kod nje izučim ovaj zanat. Cena obuke prvog stepena je bila 4.500 evra i podrazumevala je dve nedelje učenja. Za drugi stepen je bilo potrebno izdvojiti još 3.000. Kako je to bilo mnogo para, sporazumeli smo se da otkupim recepturu i uputstva za rad za znatno niži iznos. Opremu sam osmislio sam i, uz pomoć prijatelja, izradio je u Novom Bečeju – kaže naš sagovornik.
Zanimljiva je i priča o kalupima. Osnovne, kupastog oblika sa šestokrakom osnovom, je preko prijatelja uvezao iz Amerike jer niko od limara iz okoline nije mogao da ih izradi.
OTVORENA ŠAKA – SIMBOL RUČNOG RADA
– U martu 2016. godine konkurisao sam za sredstva za samozapošljavanje kod Nacionalne službe za zapošljavanje, dobio sam 160.000 dinara i registrovao zanatsku radnju. Krajem iste godine podneo sam zahtev Ministarstvu privrede za izdavanje sertifikata da delatnost pripada grupi starih zanata i da se proizvod može deklarisati kao ručni rad. Aprila ove godine je u radionicu došla tročlana komisija Ministarstva i obavila sertifikaciju, pa sam stekao pravo da proizvod obeležim stilizovanom šakom, što simbolizuje ručni rad i garantuje da se proizvod izrađuje isključivo ručno. Sertifikat mi je obezbedio nižu poresku stopu i smanjio iznos poreza na delatnost za četvrtinu – ističe Mojić.
Aleksandar postaje majstor svog zanata, a za to mu je trebalo osam meseci. Član je Udruženja starih zanata Srbije što mu obezbeđuje plasman u prodavnici Udruženja u Beogradu. Ovim zanatom se bavi malo ljudi u Evropi, a on je jedini koji takve rukotvorine izrađuje u Srbiji. Nije ni čudno: sveće su od parafina i treba ih brzo izrezbariti, a opet u sve to utkati ne samo znanje, već imati i veštu ruku, dobro oko i, pre svega, umetnički dar. Sveće koje su videli posetioci na Sajmu su raznih boja koje kao da se slivaju jedna u drugu.
– Ponekad je potrebno sveću i po 70 puta potapati u boju, a rezbarenje i oblikovanje je, na neki način, uz umeće i delo moje mašte. Svaka sveća je unikat. Zato mi je najdraže kada posetioci zastanu zadivljeni tim spektrom boja i kada požele da ih kupe. Pogodne su kao poklon za svaku svečanu priliku ili korporativnu, kao i za dekoraciju prostora – kaže Aleksandar.
TEHNOLOGIJA
Za 10 do 12 sati rada, dnevno može da se uradi najviše deset sveća jer je tehnologija zahtevna. Recimo, u obojeni parafin sveća može da se potopi i do 70 puta, u tri boje najmanje, a dugo se suše. Ukrasne sveće mogu da gore i do 30 sati. U Aleksadrovoj voskarskoj radionici stalno nastaju nove sveće divnih oblika i boja, i nijedna nije ista kao prethodna. Ali, svaka čeka da ukrasiti i oplemeni neki prostor.
