ALEKSANDAR STANKOV O RODNOM ZRENjANINU, NOVOM SADU GDE DANAS ŽIVI, PLANOVIMA OPERE SNP, PORODICI, FILHARMONIJI

Viola je deo mene i uvek će tako biti

Aleksandar Stankov je v.d. direktora Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Rođeni Zrenjaninac (1976), koji je muzičko obrazovanje stekao u Novom Sadu, nikada nije izgubio vezu sa svojim rodnim gradom. Vratio mu se na velika vrata i zauvek upisao u njegovu kulturnu istoriju, kao jedan od inicijatora, zajedno sa braćom Bugar, za obnovu Zrenjaninske filharmonije. Danas obavlja veoma odgovornu funkciju u kulturnom životu Vojvodine, svakodnevno svira violu i ima nezamenljivo mesto u Zrenjaninskoj filharmoniji.
Iz Zrenjanina je Aleksandar Stankov otišao kao sedmogodišnjak, u Novom Sadu je završio Osnovnu i Srednju Muzičku školu „Isidor Bajić” – Odsek viola, u klasi profesorke Radovanke Pavlović. Violu je diplomirao 2004. godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Dušice Polovine.

Grad koji ima Filharmoniju, s pravom, nosi epitet grada. Kako ti doživljavaš njenu obnovu, pre tri godine, nakon šest decenija?
– Zrenjanin je oduvek imao tradiciju negovanja klasične muzike. Sama činjenica da je Bečkerečka filharmonija osnovana 1899. i da je to čini najstarijom filharmonijom na prostoru današnje Srbije dovoljno govori o Zrenjaninu i njegovim vrednostima. Ponovo, nakon 60 godina (u ne baš sjajnim uslovima) zaživela je Zrenjaninska filharmonija. Zahvaljujući Romanu Bugaru, mom prijatelju i kolegi, svi smo sa oduševljenjem prihvatili ovu inicijativu i krenuli da krčimo put za novu Filharmoniju. Posebno veseli i uliva optimizam da je i Gradska uprava prihvatila da podrži ovu ideju, što u današnje vreme i nije čest slučaj u drugim gradovima. Sada ceo projekat treba dići na viši nivo, organizovati koncertnu sezonu, jer zrenjaninska publika to zaslužuje.

Zrenjanin je rasadnik horista, muzičara, umetnika. U šali kažem da ne bi bilo Hora Opere SNP kada u njemu ne bi pevali Zrenjaninci? Može li, recimo, Zrenjanin, da ima Operu?
– Veliki horski maestri, kao što su Slobodan Bursać i Mirko Bulovan formirali su generacije horskih pevača, pa i solista koji su danas članovi svetskih operskih kuća i našeg SNP-a. Takođe, mnogi Zrenjaninci su članovi Orkestra opere SNP-a, Vojvođanskog simfonijskog orkestra i Beogradske filharmonije, a o Željku Lučiću ne moramo posebno ni govoriti. Tako da…mislim da bi Zrenjanin imao jednu visokokvalitetnu operu.

Porodično si vezan i za Zrenjanin i za Žitište! Teta Milena je uvek u publici. Kakav je to banatski emocionalni zvuk?
– Zrenjanin je moj rodni grad, a Žitište mesto mog bezbrižnog detinjstva. Svaki put kad sviram i učestvujem u nekom programu u mom rodnom Banatu osećaj je poseban, jer, zaista, Banat nosim u svom srcu i sa ponosom to ističem. Posebno što je tu moja najbliža rodbina.

Prihvatio si da obavljaš funkciju v.d. direktora Opere SNP u trenutku kada je malo šta išlo na ruku ovom teatarskom hramu. Da li je to hrabrost ili želja da se što pre pronađe izlaz…?
– Već duži vremenski period iza nas stanje u kulturi nije sjajno, naročitu u delu muzičke produkcije. U savremenom društvu umetnost je stavljena na tržište kao i svako drugo dobro. Aparat kao što je Opera SNP teško je pokrenuti bez umetnika, a upravo su umetnici naše najveće bogatstvo. Prihvatio sam ovu funkciju jer verujem u ljude, a siguran sam u kvalitet celog ansambla. Jedino kvalitetom možemo preći bilo koju granicu a u tome ćemo i uspeti.

Šta se promenilo u Operi SNP nakon tvog dolaska?
– Svakako, povećao se protok stranih dirigenata, pa smo tako već u oktobru imali gosta iz Beča Volfganga Sajta iz SAD-a Filipa Grinberga, iz Italije Đanluku Marcana, našeg starog prijatelja kog planiramo da postavimo za šefa dirigenta, zatim iz Sarajeva Emira Nuhanovića, iz Beograda Dejana Savića. Na našu scenu stali su gostujući solisti tenori Nikola Kitanovski i Kristijan Balašesku iz Temišvara. Operski hor gostovao je u Bejrutu, orkestar u Rumuniji gde su održana tri različita koncerta, solisti opere u Skoplju itd… Mnogi projekti su dogovoreni, potpisani su mnogi protokoli o saradnji. Težište smo stavili na produciranje ansambla u inostranstvu pa su tako mnoga gostovanja već dogovorena. Svakako, kvalitet je ono čime se dičimo i ono što možemo da ponudimo.

Koje predstave ostaju na repertoaru – jesenas je uspešno obnovljena baletska predstava „Grk Zorba”, uz podršku grčkog kompozitora Teodorakisa, koji je poklonio i originalne note (a diriguje zrenjaninski zet Aleksandar Kojić), da li planirate još neku obnovu, šta ćemo gledati na jesen i šta pripremate za novu pozorišnu sezonu?
– Na jesen planiramo obnovu Mocartovog „Don Đovanija” a kao premijeru Bizeovu „Karmen”, svakako biće ovo jedna uzbudljiva sezona.

Majka Ljiljana Stankov je dugo pevala u Horu Opere čije si rukovođenje preuzeo, a brat Branislav peva sada Da li ti je majka prenela ljubav prema muzici, a brat nasledio njen dar za pevanje?
– Svakako da su na mene ostavili trag svakodnevni boraveći u pozorištu još od sedme godine života. Majka mi je prenela ljubav prema muzici a posebno prema pozorištu, koje je oduvek bilo moja druga kuća. Genetika sigurno ima veze sa svim tim. Moja supruga Branislava i ja imamo ćerku, desetogodišnju Nevenu, koja pohađa i muzičku školu i svira violinu, kao što je i njena baka… Nikola ima samo četiri godine i videćemo kakva će biti njegova interesovanja.

Kako pomoći kulturi u Srbiji, Vojvodini, Zrenjaninu?
– Entuzijazam koji se pokazao u reosnivanju Zrenjaninske filharmonije, jedino može pomoći da se prevaziđu teška vremena.
Violu ne ispuštaš ni nakon završetka koncerta ili predstave, kada se u kafani ili u kući nekog od kolega, opuštate, opet uz muziku. Šta je za tebe viola?
– Viola je deo mene i uvek će tako biti, bez obzira kuda me putevi budu vodili ja sam prvenstveno VIOLISTA.

Koliko je porodica podrška svakom muzičaru?
– Često muzičari vreme ne provode u krugu svoje porodice, razumevanje i podrška bližnjih najvažniji su za bilo koji uspeh.

Kakvo je muzičko iskustvo u zemlji a kakvo u inostranstvu?
– Nažalost, u našoj zemlji muzika je nisko na lestvici prioriteta kulturnog razvoja, dok je u inostransvu situacija obrnuta. Mi smo dužni da na sebe skrenemo pažnju tako što ćemo najbolje da radimo.

Iako je poplava šunda na sve strane, klasična muzika ima svoje slušaoce. U Zrenjaninu je za to najbolji primer koncert Zrenjaninske filharmonije na Trgu slobode, povodom „Dana piva”, ali i brojni drugi, organizaovani u Kulturnom centru i u baroknoj sali Gradske kuće. Beskrajno sam ponosna što je tako. A ti?
– U svakom gradu klasična muzika ima svoju publiku. Zrenjanin je to pokazao više puta. Moramo dati priliku i onima koji nikad nisu slušali klasiku da je čuju, siguran sam da će se brojposetilaca na koncertima brzo povećati.

Zrenjanska filharmonija sviraće na Trgu slobode 31. avgusta. Šta je na repertoaru?
– Biće to popularna muzika srpske i jugoslovenske kinematografije.

Koju muziku slušaš, šta te još zanima, osim muzike, kako provodiš slobodno vreme?
Slušam bukvalno sve vrste muzike ako je kvalitetna. Slobodno vreme, uglavnom, provodim uz svoju porodicu. Veliki sam zaljubljenik u prirodu tako da se trudim da kad god mogu pobegnem u neku zelenu oazu.

Koliko su muzičku tradicionalnu i savremenu scenu promenili „Guča” i „Egzit?
– Mislim da „Guča” i „Egzit” nisu uticali na promenu tradicionalne i savremene scene. Ovi festivali samo prate interesovanja mladih u Srbiji, regionu i Evropi.

Koji je tvoj savet mladim muzičarima?
– Pre svega da veruju u ono što rade i da uvek budu svesni sebe.

  • KARIJERA
    Aleksandar Stankov je profesionalnu karijeru muzičara počeo 1997. godine kao honorarni saradnik Orkestra Opere Srpskog narodnog pozorišta. Od 2000. godine je u radnom odnosu u UJ Opera Srpskog narodnog pozorišta. Radio je kao stručni saradnik u nastavi na predmetu gudački kvartet na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, od 2011. do 2013. godine.
    Stalni je saradnik važnijih orkestara u zemlji i regionu gde obavlja poslove violiste tutti ili je vođa grupe viola – Novosadski kamerni orkestar, Orkestar „Novosadski solisti”, Zrenjaninski kamerni orkestar, Orkestar za ranu muziku „New trinity baroque”, Gudački kvartet „Lira”, Festivalski orkestar Kotor Arta, Festivalski orkestar NOMUS-a, Orkestar Rumunske nacionalne manjine u Srbiji, Vojvođanski simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar „Makris”, Zrenjaninska filharmonija, Banjalučka filharmonija…
    Sa ovim ansamblima je imao koncerte u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Austrija, Holandija, Italija, Mađarska, Turska) pod vođstvom uglednih dirigenata i sa eminentnim solistima. Ima i iskustvo studijskog muzičara – snimao je muziku za film Emira Kusturice „Na mlečnom putu”, pod vođstvom koncertmajstora Briselskog kraljevskog kamernog orkestra Hačatura Almazijana. Kao član gudačkog kvarteta „Lira” snimao je muziku za album „Times of day” Borisa Kovača. Učestvuje na tribinama kompozitora, izvodeći dela mladih vojvođanskih autora.
    Tokom rada u orkestrima pokazao je organizacione sposobnosti te je obavljao poslove sekretara Orkestra Opere Srpskog narodnog pozoriša, ali i Simfonijskog orkestra „Makris” i Zrenjaninske filharmonije. Radio kao član organizacionog tima Nove beogradske opere tokom realizacije opere Orlando G. F. Hendla tokom 2015/16.
    Za v.d. direktora Opere SNP imenovan je 25. avgusta 2016. godine.

Branka Jajić

 

FacebookTwitter