Nismo među najskupljima, ne odustajemo od modernizacije
Javno komunalno preduzeće „Gradska toplana” u Zrenjaninu obavlja svoju delatnost, a to je distribucija gasa i proizvodnja i distribucija toplote energine, kvalitetno i na savremen način. Sve primedbe na naš rad spremni smo da saslušamo, i da na njih odgovorimo – kaže na početku razgovora za naš list magistar Aleksandar Starčević, direktor „Gradske toplane”.
Protesti građana nezadovoljnih daljinskim grejanjem u Zrenjaninu, obeležili su kraj prošle i početak ove godine.
– Svako ko blagovremeno, pre početka grejne sezone, najavi da želi da se isključi sa vrelovodne mreže, biće isključen. Za tri godine, otkako je uveden tarifni sistem naplate, isključeno je 195 potrošača, a od 1996. – njih 397. Probleme oko radijatora i podstanica rešavamo, smem reći, kvalitetno. Moram da kažem da je masovnije isključivanje i prelazak na grejanje električnom energijom, opasno po više osnova.
Prirodni gas je zadržao cenu od prošle godine.
– Da, iako je dolar, vladajuća moneta na tržištu energenata, ojačao u odnosu na dinar. Cena gasa je 36 dinara po normalnom kubnom metru, plus 10 odsto poreza na dodatnu vrednost. Prirodni gas u gradu i 12 okolnih sela troši oko 20.000 korisnika. Građani, ustanove i industrija potroše 3,8 miliona, a naši kotlovi još dva miliona kubnih metara.
Javnost zanima i hoće li „Toplana”, budući da ima gubitaka, a u perspektivi je i javno -privatno partnerstvo, u ovoj godini imati investicija.
– Investiraćemo u nabavku novih pumpi i opreme za povećanje energetske efikasnosti u postrojenjima za proizvodnju toplotne energije, kao i u rekonstrukciju toplovodne mreže, na više mesta. Radi se o zgradama na Žitnom trgu kod „Dečijih snova” i u zgradama kod „Stare Elektrovojvodine” i u Brigadira Ristića, uključujući i desetospratnice na početku Bulevara Veljka Vlahovića, sve u vrednosti od oko 130 miliona dinara. Sami smo investitor i finansijer ovih radova, koji kreću na proleće.
Kakvo povećanje energetske efikasnosti se postiže u novoj kotlarnici Gradske toplane?
– Količina prirodnog gasa potrebna za proizvodnju megavat časa toplotne eregije snižena je sa 136 na 120 kubnh metara. Koeficijent korisnog dejstva gorionika u kotlarnici je 95 procenata. Gubici toplote u cevima su manji od pet odsto. Poznato je da smo to postigli kako novim kotlovima, tako i primenom savremenih predizolovanih cevi na vrelovodu. Na vrelovodu je 7.843 korisnika.
Građani sada za daljinsko grejanje plaćaju više nego pre tri godine. Koji su razlozi za to?
– Razloga ima više, ali ja bih istakao najznačajniji. To nije tarifni sistem sa već dobro poznatim deliteljima toplote, nego činjenica da je gradski budžet prestao da finansira deo troškova za daljinsko grejanje građana. Nema više razlike izmeću cene grejanja za građane i korisnike poslovnog prostora. Izjednačene su, a kroz to se „provuklo” poskupljenje za prve (za građane) od 11, i pojeftinjenje za druge (za poslovni prostor) od oko 25 procenata. Osim toga, po zakonskim propisima više nije moguće „cepati” račune, pa dve trećine plaćati sada, a trećinu za šest meseci. To su rezultati „povlačenja” gradova (opština) iz poslova oko grejanja.
Dosta se govori o tome da je Zrenjanin među skupljim gradovima kada je reč o daljinskom grejanju.
– Ne može se o tome govoriti kada znamo da je po kvadratnom metru, sa uračunatim PDV-om, u Beogradu cena grejanja 120, u Novom Sadu 107,80, a u Zrenjaninu 102,40 dinara.
Ima zamerki da su manji ili gradovi srednje veličine požurili su uvođenjem tarifnog sistema po utrošenoj energiji, a da su veliki gradovi ostali na starom sistemu „po kvadratima”.
– To je tačno, ali mi smo ti koji se držimo Zakona o energetici i ostalih propisa, dok ih drugi krše. Razjasnili smo to u komunikaciji sa Ministarstvom energetike.
Gubici Toplane?
– Gubitak se „vuče” još iz 2008. godine, kada je rukovodstvo Grada odbilo da odobri poskupljenje grejanja, iako je cena gasa skočila za 60 procenata. Drugi rezlog je u promeni metodologije vrednovanja – starih cevi novima u vreme transfrmacije Društvenog preduzeća „Grejanje” u JKP „Gradska toplana”. Jednostavno, o tome ne vredi mnogo ni govoriti…
