ANTONIJA JEVTIĆ TABAKOV O PLANINARENJU I PENJANJU NA VRH VISOKOG ATLASA U MAROKU

Savršen način da upoznate sebe i prirodu
Da biste se bavili planinarenjem, za početak nije potrebno da budete u dobroj kondiciji, neophodna vam je želja za zdravijim načinom života, istraživanjem i upoznavanjem prirode. To potvrđuje i Antonija Jevtić Tabakov, dugogodišnja članica Kluba planinara „Zrenjanin”.
– Većina nas voli planinarenje jer je to savršen način da boravak u prirodi bude prijatniji i korisniji, da ostvarimo nova poznanstva, upoznamo sebe i život učinimo kvalitetnijim. Vremenom se stiče kondicija i usavršavaju tehnike, što omogućava i veće uživanje u samoj aktivnosti – ističe Antonija Jevtić Tabakov i dodaje da članovi- takmičari ne propuštaju učešće ni u jednom kolu Treking lige Vojvodine i Srbije, gde postižu izuzetne rezultate u svim kategorijama. Planinarski podmladak koji se bavi takmičenjem u orijentaciji često bude okićen medaljama.
Na pitanje zašto se odlučila da se u slobodno vreme bavi planinarenjem i zbog čega preporučuje svima da se pridruže Klubu planinara, Antonija kaže da taj sport za razliku od nekih nema ograničenja u godinama, kondiciji i ne iziskuje velike troškove za skupu opremu. Najvažnije je, kaže, imati udobnu obuću i mali ranac za sendvič, a da ostalu opremu za početak planinarenja svi već imaju kod kuće.

22-1-2-Klub planinara
Klub planinara „Zrenjanin” danas ima 170 aktivnih članova, koji skoro svakog vikenda učestvuju u planinarskim akcijama u Srbiji i zemljama u okruženju, kao i u dalekim visokogorskim ekspedicijama. Jedna od mnogih koja će joj posebno ostati u pamćenju jeste Maroko i uspon na Jbel Toubkal, najviši vrh planine Visoki Atlas.
– To je bilo maja prošle godine. Baza nam je bila u selu Imlil, na oko 1.700 metara nadmorske visine, u podnožju planine. Odatle kreću svi koji imaju plan da se popnu do najvišeg vrha severne Afrike – priseća se Antonija Jevtić Tabakov. – Prvog dana je aklimatizacija. Krenuli smo, malo putem, malo uskom stazom kroz retku četinarsku šumu. Na prevoju na oko 2.200 mnv našli smo mali bife i okrepili se mint čajem. S kamena na kamen, stigli smo na vrh Tamalaroute, 2.724 mnv.

22-1-1-Klub planinara
Sutradan su, priča naša sagovornica, natovareni za dva dana opremom za zimske i letnje uslove, krenuli stazom koja vodi kroz selo i značajno skraćuje izlazak na glavni put.
– Najčešće smo viđali mule, natovarene namirnicama, šatorima… Prvo mesto za odmor, na oko šest kilometara od Imlila, jeste seoce sa nekolicinom prodavnica. Odatle počinje ozbiljniji uspon. Tu susrećemo dosta planinara i lokalnih vodiča. U dom smo stigli pola sata pre kiše koja se tokom večeri pretvorila u sneg. Na tih 3.200 mnv postoje dva doma Les Muflons i CAF, u kojem smo bili smešteni. Dvadesetšestokrevetna spavaona je bila puna, a lokalni vodiči su povremeno proveravali kako se ljudi osećaju. Visinska bolest je ovde česta pojava. Sneg je napolju nemilice padao… – priča Antonija Jevtić Tabakov – Istog popodneva stigla je grupa planinara iz Srbije. Jutro je osvanulo vedro, pa smo krenuli na završni uspon. Svi smo imali jedan cilj: Jbel Toubkal i njegovih 4.167 metara iznad mora. Kolona jedan po jedan, svako je imao svoje mesto iza vodiča. Bilo je dosta snega, kretali smo se polako i pažljivo. Nebo se otvorilo pred sam vrh koji nas je dočekao osunčan! Prepoznatljivo obeležje najvišeg vrha Visokog Atlasa izmamilo je osmehe i čestitke. Osećaj je baš dobar! Nakon ručka krenuli smo, zadovoljni, nazad ka Imlilu.

  • ADRESA
    Sastanci Kluba planinara „Zrenjanin” održavaju se svakog utorka od 19 do 20 časova, na 2. spratu u Makedonskoj ulici broj 11. Informacije o aktuelnim događajima možete pročitati na internet stranici www.kpzrenjanin.org.rs

I. ISAKOV

FacebookTwitter