Banatski Bugari – Palćeni – nacionalna zajednica koja živi samo još izvan matice

Bugari Palćeni su nacionalna zajednica za koju je karakteristično da je u matici skoro i nema, a procenjuje se da ih je manje od 10.000 u celom svetu.

Palćeni su u matici prihvatili savremeni bugarski jezik, kulturu, ali zato oni koji žive u Rumuniji i Srbiji skoro potpuno su uspeli da očuvaju izvorni jezik i običaje.

Ivanovo, najmanje mesto na teritoriji Grada Pančeva, jedno je od retkih u kojima i danas žive Palćeni i nastoje da na različite načine očuvaju svoj identitet, jezik i kulturu.

Augustin Kalapiš, pripadnik ove nacionalne zajednice i autor prvog „Bukvara i čitanke“ na palćenskom jeziku, kaže da savremeni bugarski i palćenski jezik nemaju sličnosti, čak su veoma različiti.

„Naš jezik je, u stvari, starobugarski, kažemo da se konzervirao u inostranstvu, iako je primio i oko 20 odsto stranih reči. Palćeni žive širom sveta, uvažavamo se, a mnogima sam na njihov zahtev poslao „Bukvar i čitanku“ koju smo objavili 2011. godine zahvaljujući Ministarstvu inostranih poslova Bugarske. Ipak, plašim se da palćenskom jeziku preti izumiranje, jer u Ivanovu živi svega 300 Palćena, u Belom Blatu 80. U srpskom delu Banata nema nas više od 1.500, a u Rumuniji oko 6.000, kaže Kalapiš.

Banatski Bugari su deo bugarskog naroda koji je izbegao iz Bugarske još 1688. godine. Najpre u Rumuniju (tadašnja Vlaška), a zatim se 1738. sele u Ugarsku i stižu u ove krajeve. Za njih se kaže da su pravo blago evropske kulture zato što žive izdvojeno od matice, a uspeli su da sačuvaju svoj jezik, običaje i kulturu. Banatski Bugari govore starim bugarskim jezikom, pišu latiničnim pismom i katoličke su veroispovesti. Njihova abeceda ima 33 slova.

Augustin Kalapiš smatra da je imao sreću da su njegovi roditelji govorili palćenski i da je on kao dete znao i da govori i da čita i piše na tom jeziku. S obzirom da je sve više mešovitih brakova i da skoro niko više u kući ne govori tim jezikom, u Ivanovu su nastojali da ga očuvaju organizujući besplatne radionice u Ivanovu i Pančevu. Zahvaljujući tim radionicama nekoliko desetina mladih savladalo je osnove palćenskog. Polaznici tih radionica su učili iz prvog ”Bukvara i čitanke” na savremenom bugarskom i bugarskom palćenskom jeziku. Osim što je prvi bukvar palćenskog na ovim prostorima, ovaj udžbenik, objavljen 2011. godine je značajan i zato što olakšava učenje jezika.

Za očuvanje identiteta i spas od zaborava važan je i „Zbornik ivanovačkih Palćena Bugara“, Magdalene Vasilčin Doža i Augustina Kalapiša, štampan 2012. godine. Prikupljanje građe je trajalo skoro 7 godina, knjiga obuhvata mnoštvo istorijskih podataka, posebno deo od naseljavanja Ivanova 1868. godine do danas, a izdavač je pančevački Istorijski arhiv.

Banatski Bugari u Srbiji žive još i u Belom Blatu, Skorenovcu i Jaši Tomiću.
Sve manje je onih koji koriste 33 slova palćenskog. U Ivanovu, ipak, na zgradama škole, doma kulture i mesne zajednice, table su ispisane na srpskom, mađarskom i – palćenskom.
V. J. P.

FacebookTwitter