Baš prolazi vreme

Piše: Milena Bečejac

Tu, nedavno – a bilo je to u decembru – baš prolazi vreme, na Bagljašu je obeleženo 17 godina od smrti Radovana Raleta Luković, glumca Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Kada je trebalo pronaći fotografiju za naslovnicu, nastala je u redakciji mala pometnja. Urednik fotografije Jovan je počeo da pretražuje dokumentaciju fotografija, sačuvanu u nekim kutijama. Stalno smo se nešto selili, pa nam uvek nešto nestane i obavezno baš ono što nam treba. „Kako to da nemamo dobru portretnu fotografiju, pa Rale je bio GLUMAC – kritikovala nas je Ljilja. Na kraju je sve ispalo dobro, emotivan Brankin tekst, najava sa dobrom fotografijom… Rale je često dolazio u redakciju, najviše kod Mome Stojkova, uvek nasmejan, uvek je bio tu da nas razveseli nekom doskočicom…
Tako to nekako bude u životu. Tragovi koje u njemu ostavljamo, koji ne mogu da se nađu pretraživanjem po internetu. Ostaje arhivska građa, ostaju monografije, ali nekako nisu pri ruci kada nam neki podatak zatreba sad za sad. I koliko je samo, eto, glumaca bilo na „daskama koje život znače”, i koliko ih se Zrenjaninci sećaju, posebno onih koje je vreme odnelo.
Na Tomševačkom groblju, sasvim slučajno, videla sam spomenik, skroman, sa epitafom. „To je poslednja tragedija čoveka i glumca. Zavesa je zauvek spuštena. Doviđenja, dragi gledaoci”. To je spomenik koji je supruga Danica podigla Svetislavu Mirkovu Bati, glumcu ovdašnjem, rođenom 1921. godine, preminulom 1969. Skromno, dostojanstveno, sigurno –
onako kakav je bio on sam. U jednoj od zrenjaninskih monografija, izdatoj 1966. godine, našla sam podatak da je u pozorište došao u sezoni 1951/1952.
Ne verujem da ima još mnogo Zrenjaninaca koji su Batu Mirkova i druge iz plejade starih glumaca gledali u našem pozorištu. Ali verujem da će svi oni, i prvaci glume, i oni koji su imali manje uloge a igrali ih sa istom strašću i umećem, pronaći svoje mesto u istoriji grada. Život dobija sve brži tok, dok se osvrnete, evo nova godina, evo nova pozorišna sezona… I dobro bi bilo da ponekad zastanemo i ne zaboravimo vreme iza nas…

 

FacebookTwitter