BOLESNA LjUBOMORA ZAVILA BANAT U CRNO – KAKO STATI NA PUT ZLOSTAVLjAČIMA I KAKO ŽENE MOGU DA SE ZAŠTITE

Začarani krug torture, obmane i samookrivljavanja

  • Rizik od nasilja povećava se u trenutku kada žrtva pokuša da napusti zlostavljača – kaže Radoslava Aralica iz Zrenjaninskog edukativnog centra

Učestali novinski naslovi o nasilju prema ženama, koje se neretko završi ubistvom ili ozleđivanjem, lede krv u žilama. Tokom poslednjih nekoliko meseci samo u Banatu dogodile su se dve nezapamćene tragedije. Najpre u Banatskom Dvoru, kada je mladić nožem presudio trudnoj devojci, a zatim i sebi, skočivši pod automobil. Druga je zavila Opštinu Žitište u crno, kada je meštanin iz automatske puške ubio bivšu suprugu, usmrtio još četiri osobe i ranio više od dvadeset ljudi. Povod oba slučaja je, kako se pretpostavlja – ljubomora.
Odakle pravo nekome da kontroliše nečiji život? Da li su nadležne službe zakazale u preventivi? Da li okruženje, gde vlada stav da je žena „za kujnu”, doprinosi sve većem broju femicida, što se može videti i po komentarima pojedinaca na „Fejsbuku” koji su pravdali postupak ubice iz Žitišta? Mediji emituju gnusne rijaliti programe, čiji sadržaj (tuče, opijanje, rasprave i eksplicitne scene) podstiče agresivno ponašanje kod mladih.

O tome koliko su žene u Banatu ugrožene i koliko često traže pomoć, saznajemo nešto više od stručnjaka iz Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC) i Centra za socijalni rad.

-Broj žena koje prijavljuju nasilje se povećao. Prošle godine je bilo oko 150 poziva, a pomoć je zatražilo 79 žena. U situacijama kada žena godinama trpi zlostavljanje i kada joj se govori da nije dovoljno dobra supruga ili majka, ona neretko sebe doživljava kao neuspešnu, a odgovornost za propast braka preuzima na sebe. Žene često dobijaju kritike da su „one same birale nasilje“ i da treba da ćute i trpe. Rizik od nasilja povećava se u trenutku kada žrtva pokuša da napusti zlostavljača – kaže Radoslava Aralica, koordinatorka u ZEC-u. Ova organizacija svakodnevno putem SOS telefona (0800/10 10 10) od 10 do 16 časova pruža pomoć ženama koje su žrtve porodičnog i partnerskog nasilja.

 

KAKO PREPOZNATI SILEDŽIJU

Na pitanje da li se može prepoznati potencijalni nasilnik ili ubica, Radoslava Aralica iz ZEC-a odgovara da to nije moguće, ali da ženu treba da zabrine kada partner ima potrebu da joj „proverava“ mobilni telefon, da znanjenu šifru na „Fejsbuk“ profilu ili da kontroliše šta će ona obući. Kako kaže, nasilnik počinje kontrolu tako što izoluje ženu od prijatelja i porodice, a ona dublje tone kako bi sačuvala vezu, a kada nasilnik shvati da mu žrtva izmiče, postoji veliki rizik da će nasrnuti na nju.

 

-Predrasuda je da se zlostavljanje dešava samo kod nižih društvenih slojeva i da su nasilnici isključivo psihijatrijski bolesnici ili alkoholičari. Nakon razlaza svako ima pravo da nastavi život kako hoće. To je jedan od ključnih problema. Naime, smatra se da žena nakon razvoda ima obavezu da bude samo majka. Žena ima pravo da bira kako će voditi svoj život, i to pravo niko ne sme da joj uskraćuje. Nažalost, nasilje nikada nećemo iskoreniti u potpunosti, ali možemo da se trudimo da razvijamo efikasan sistem prevencije – smatra naša sagovornica.

Prema rečima Svetlane Grbo, rukovodioca internog tima za zaštitu od nasilja u porodici u zrenjaninskom Centru za socijalni rad, tokom 2015. godine prijavljeno je 522 slučaja nasilja u porodici, što je veći broj u odnosu na prethodne godine (fizičko nasilje – 283, psihičko i druge vrste nasilja – 498, seksualno – 7, druge vrste – 26). Ona dodaje da se iz povećanog broja prijavljenih slučajeva ne može tvrditi da ima više nasilja, nego da postoji viši nivo informisanosti građana o tome šta je nasilje u porodici. Centru za socijalni rad najveći broj prijava prosledila je Policijska uprava – 459, druge institucije i ustanove – 30, a žrtva u svega 22 slučaja, članovi porodice u samo dva slučaja i isto toliko anonimno.

IVA BOŽIĆ

SIGURNA KUĆA

-U Sigurnoj kući žrtva može da boravi do šest meseci, ali i duže, ukoliko se za to ukaže potreba. U 2015. godini žrtve su u Sigurnoj kući u proseku boravile 37 dana, koliko je dovoljno da se oporave od traumatičnog događaja ili da se okončaju sudski postupci. U toku prošle godine na smeštaju u Sigurnoj kući bilo je 103 žrtve – kaže Svetlana Grbo iz Centra za socijalni rad.

 

ZAŠTITNIK GRAĐANA: U ŽITIŠTU BILO PROPUSTA

-Sproveli smo postupke kontrole 14 slučajeva ubistava žena i u 12 od njih utvrđeni su propusti, nedostaci u radu nadležnih organa i službi, odnosno greške u radu koje su prethodile ubistvima. To ne znači da je neko sem ubice kriv za nečiju smrt, ali da tih propusta nije bilo, verovatnoća da se desi smrtni ishod bila bi manja. Propusti su utvrđeni i u slučaju petostrukog ubistva u Žitištu, iako je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dan nakon tragedije saopštilo da ih nije bilo – izjavio je republički zaštitnik građana Saša Janković, a prenela Televizija N1.

-Ono što posebno zabrinjava jeste pokušaj da se ti propusti zataškaju, a svi smo bili svedoci da je otac ubijenežene izjavljivao da je nasilje bilo prijavljeno – podsetio je Janković. Prema njegovim rečima, nasilje je bilo prijavljeno u tužbi za razvod braka.

-Supervizor, odnosno nadzornik slučaja, nije dobio licencu da za taj slučaj. I sam je skretao pažnju da on sa svojom strukom ne može da bude supervizor u takvim slučajevima. Prvi i najčešći institucionalni problem u vezi sa nasiljem u porodici jeste što nadležni organi i službe u konkretnim slučajevima ne primenjuju zakonito i efikasno postojeće propise i što za to nema odgovornosti već se, kao u slučaju Žitišta, propusti zataškavaju – rako je zaštitnik građana.

FacebookTwitter