BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE U FOKUSU DRŽAVE, UDRUŽENjA I PREDUZETNIKA

Rekordna podrška građana suzbijanju sive ekonomije

  • Analiza Poreske uprave ukazuje da je promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru 2017. u odnosu na isti period prošle godine, kod malih obveznika povećan je za gotovo 30 procenata

U poslednje tri godine podrška građana suzbijanju sive ekonomije dostigla je rekordnih 94 procenta. Takođe, šest od 10 anketiranih smatra da je država odlučna da se izbori sa tim problemom – rezultat je novog NALED-ovog istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji, koje je u februaru sproveo „Ipsos stratedžik marketing”.
Prema istraživanju, skoro polovina ispitanika smatra da je obim sive zone smanjen u poslednjih godinu dana. Čak dve trećine građana ocenjuje da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u „sivoj zoni”.
– Zakon o inspekcijskom nadzoru beleži odlične rezultate jer imamo skok od 15 odsto novoregistrovanih firmi, kao i smanjenje broja firmi koje su se odjavile i prešle u sive tokove za devet odsto – izjavila je na predstavljanju istraživanja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

Pojačati inspekcijski nadzor
Veliki pomak, kako su istakli u NALED-u, jeste pad broja građana koji nikad ne traže račun, sa 50 na 29 odsto, dok izazov ostaje kupovina na crno s obzirom na to da čak 20 procenata građana ponekad kupuje akciznu robu na nelegalnim mestima prodaje.
Privrednici sada očekuju unapređenje inspekcijskog nadzora i bolju koordinaciju inspekcija, rešavanje problema parafiskalnih nameta i efikasniji rad tužilaštva koje je bitan faktor u suzbijanju sive ekonomije. Zrenjaninski privrednik Miroslav Đurić je nedavno za naše novine izjavio da su nameti najveći problem za male preduzetnike.
– Priča da su inspektorima data ovlašćenja da ulaze u prostorije gde se radi na „crno” nisu istinite. Predmet kontrole su samo oni koji su registrovani. Da bi nekome ušli na posed, inspekcija i policija čekaju sudski nalog, i na kraju, oni su toliko digli ruke od toga da je to neka vrsta politike socijalnog mira. Pritom, ima slučajeva da ljudi otvaraju radnje, prijavljuju biznis i kada ga razrade, onda ga odjave. Tu, ustvari, leži veliki broj problema – konstatovao je Miroslav Đurić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Zrenjanina (OUPZR).
On navodi da su nameti koje plaćaju mala preduzeća toliko visoki da niko ne može da plaća. Tvrdi da čak 90 odsto preduzeća duguje državi u ovom trenutku i to nikoga ne zabrinjava. Smatra da bi ljudi ažurnije plaćali porez ukoliko bi on bio manji od kazne zbog neplaćanja.

„Uzmi račun i pobedi” dao rezultate
Prognozira se da je skoro svaki drugi građanin Srbije učestvovao u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi”, čiji je cilj bio smanjenje sive ekonomije.
– Analiza Poreske uprave ukazuje na to, da je promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru 2017., u odnosu na isti period prošle godine, kod malih obveznika povećan je gotovo za 30 procenata – piše u saopštenju NALED-a.
Ovi rezultati ukazuju na veliki uticaj smanjenja sive ekonomije i porasta discipline u evidentiranju prometa i izdavanja fiskalnih računa što PU smatra direktnim efektom kampanje i nagradne igre.

Dugoročne posledice nagradne igre
– Rezultat koji pokazuje rast evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa ne bi bio postignut da građani nisu insistirali na dobijanju računa. Širenje svesti o značaju dobrovoljnog poštovanja propisa i edukacija poreskih obveznika, kao i druge aktivnosti, jesu ključni alati za podizanje opšteg nivoa poreskog morala – izjavila je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
U nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi” poslato je više od 70 miliona fiskalnih računa i slipova minimalne vrednosti 5,2 milijarde dinara. Prema procenama organizatora, na ime PDV-a u republički budžet slilo se najmanje 7,1 miliona evra.

Suzana Kokavski

 

FacebookTwitter