BROJ OBOLELIH OD ŠEĆERNE BOLESTI U PORASTU, UPOZORAVAJU IZ SAVETOVALIŠTA ZA DIJABET

Nepravilna ishrana, stres glavni pokretači bolesti

Prema podacima nadležnih službi, u Zrenjaninu skoro 10 odsto stanovnika boluje od dijabetesa, a u Savetovalištu za dijabet Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov” ima oko 13 hiljada kartona obolelih.
– Svake godine imamo oko 500 novootkrivenih slučajeva. Najviše je zastupljen tip 2 šećerne bolesti (oko 90 procenata). Šećerna bolest ne nastaje odjednom, ona se razvija 10 do 12 godina u organizmu, te se komplikacije mogu sprečiti ako se bolest otkrije na vreme, u takozvanom predijabetnom stanju – kažu stručnjaci iz zrenjaninskog Savetovališta za dijabet te dodaju da je bolest tesno povezana sa gojaznošću, koja je pak počela velikom brzinom da raste osamdesetih godina prošlog veka.
Kako objašnjava doktorka Rozalija Kormanjoš Senti, specijalista opšte medicine u pomenutoj ustanovi, tokom hroničnog stresa luče se određene materije koje drže povišen nivo šećera u krvi. Ako to traje dugo, dolazi do iscrpljenja gušterače. Pored stresa, do povišenog nivoa šećera dovode i genetika, odnosno familijarna sklonost bolesti, zatim nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, loše navike, preterano konzumiranje slatkiša, loše pripremanje hrane, odnosno neznanje ljudi.
– Ako jedemo češće manje obroke, uzimamo više povrća, voća, a manje kolača, testa i belog hleba, imamo naviku za šetnjama od sat vremena, smanjila bi se i mogućnost nastanka šećera. Budući da tip 2 dijabeta može u velikoj meri da se prevenira, naši sugrađani stariji od 40 godina mogu da se obrate svom izabranom lekaru ili Preventivnom centru Doma zdravlja ukoliko imaju neki od faktora rizika: gojaznost, nekog obolelog od šećerne bolesti u porodici, povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, ako su imali stresnih situacija kao i žene koje su rađale decu težu od 4kg i/ili su obolele od simptoma policističnih jajnika – ističe doktorka Senti i dodaje da je i u slučajevima ove bolesti kontrola veoma važna.
Jednostavnim preventivnim pregledom i popunjavanjem upitnika procene rizika za nastanak tip 2 dijabeta može se sprečiti ili odložiti bolest za 50 odsto. Osobe koje su već obolele od šećerne bolesti treba da idu na redovne kontrole.
Savetovalište za dijabet u Domu zdravlja postoji od sredine prošlog veka i najstariji je u našem regionu. Rad u Savetovalištu se obavlja kroz redovne preglede i razgovore ili kroz rad sa pacijentima u grupama i individualno.

S. K.
PREVENTIVA NA PRVOM MESTU
U okviru akcije „Mesec borbe protiv dijabetesa”, Društvo za borbu protiv šećerne bolesti Zrenjanina organizovalo je 27. aprila prigodna predavanja, merenje šećera u krvi i pritiska – u Novom Sadu, Zrenjaninu i Bečeju.
U okviru zrenjaninske akcije na značaj prevencije ukazali su predsednik Društva dr Ozrenko Veselinović, medicinske sestre Slavica Milojević i Marija Veselinović i diplomirana farmaceutkinja Ljubica Radoš iz Apotekarske ustanove Zrenjanin. Sa njima su bili i volonteri Crvenog krsta Zrenjanin Andrej Brcan, Željko Bugarski i Una Koso.
Cilj je podizanje svesti građana o preventivi, kako bi izbegli šećernu bolest, kao i kontrola zdvastvenog stanja, radi blagovremenog lečenja.
B. J.
DIJABETES NASTAJE GODINAMA
U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, oko 710 hiljada odraslih osoba u Srbiji ima ovu bolest. Pritom, 465 hiljada ili 8,1 procenata odraslog stanovništva zna za svoju šećernu bolest i još 244 hiljada osoba nema postavljenu dijagnozu i ne leči se. Zbog blagih simptoma, tip 2 dijabetesa, koji čini preko 90 odsto obolelih, može godinama proticati neopaženo. To je razlog zbog čega 36 procenata obolelih u Evropskom regionu nije svesno svoje bolesti. Otkriva se slučajno, kada je bolest uznapredovala, a komplikacije nastupile. Ipak, ohrabruje činjenica da se primenom preventivnih intervencija kod osoba sa visokim rizikom za tip 2 dijabetesa, oboljevanje i umiranje od dijabetesa može smanjiti.

FacebookTwitter