BUĐENjE BEGEJA: POČINjE IZMULjAVANjE REKE, IZGRADNjA PREVODNICA, PRISTANA I BICIKLISTIČKE STAZE DO RUMUNIJE

Zrenjanin, grad na vodi, postaće svetska destinacija

  • Evropska Unija prepoznala je značaj Begeja i odobrila je projekat za razvoj nautičkog turizma. Srpska strana dobija šest miliona evra, čime će se omogućiti da reka ponovo postane plovna – ukazao je Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika

Retko koji grad ima privilegiju da ga krase jezera u samom centru, da je okružen kanalima i rekama. Zrenjanin ima tu sreću, te pruža velike mogućnosti za razvoj nautičkog turizma. Upravo ovaj potencijal prepoznao je Nikola Spaić, nautičar iz Kleka i jedan od začetnika rečnog turizma.
– Počeo sam da vozim brod još pre trideset godina na Carskoj bari. Tada je počela priča o turističko-putničkom saobraćaju u ovom delu Srbije. To sam radio tri godine i stekao dobro iskustvo u komunikaciji sa ljudima i u organizaciji boravka gostiju na brodu – priseća se Nikola Spaić. – Posle sam radio druge poslove ali sam želeo da razvijem priču o plovidbi po kanalima i rekama jer naš Zrenjanin izlazi na Tisu, Tamiš, Begej, kanal DTD, i kupio sam brodić.

NAUTIČKI TURIZAM
Najpre je vozio prijatelje, koji su bili oduševljeni prirodom, a svoje utiske prenosili su svojim prijateljima iz Amerike pa i Afrike, koji rado dolaze kod Nikole na vožnju brodom i tako je počelo sve veće interesovanje za plovidbu. Svako ko želi nešto egzotičnije i drugačije, dobrodošao je na brodić.
– Ljudi se polako vraćaju reci. Kod nas se prirodna bogatsva ne cene dovoljno, dok je u svetu nautički turizam veoma skup i privlačan. Imamo dosta vodenih puteva, dobru hranu u selima koja je organskog porekla i trebalo bi sve to spojiti u turističku ponudu – ističe Spaić.
Kaže da plovidbu ne treba posmatrati kao tehnički posao, nego da to bude zabava i druženje, i neka vrsta „terapije”, i da mnogi nisu imali prilike da se provozaju rekom zbog loše ekonomske situacije. Voli da putuje na sve strane sveta, pa tako najčešće plovi Begejom do Itebeja, Bečeja i do Segedina, zatim na severozapad do Kikinde. Jugoistočno vozi do Botoša, a može do Sečnja preko Tamiša. Goste često prevozi Begejom do prevodnice u Perlezu, i do Titela. Naš sagovornik ističe da je za razvoj nautičkog turizma neophodno napraviti pristan i uključiti sela pored kojih protiče reka.
– Više od dvadeset godina radim na tome da se sa Rumunijom povežemo preko Begeja. Svakom gradonačelniku sam skrenuo pažnju na to. Postoji problem iznad prevodnice u Itebeju, gde ima dosta blata. Takvo putovanje bi bilo prelepo i privuklo bi inostrane turiste – navodi Spaić.

OŽIVLjAVANjE REKE BEGEJ
Dobra vest je da se ova ideja polako realizuje putem strateškog projekta „Begej”, a nosilac projekta sa srpske strane je Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a u to su uključeni grad Zrenjanin, Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat (RCR Banat) i „Vode Vojvodine”.
– Evropska Unija (EU) prepoznala je značaj Begeja i odobrila je projekat za razvoj nautičkog turizma. Srpska strana dobija šest miliona evra, čime će se omogućiti da reka ponovo postane plovna. Rekonstruisaće se prevodnice u Srpskom Itebeju i Kleku, koje su trenutno barijera u plovidbi. Kompletnim izmuljavanjem, moći će veće barže od 500 tona, koje služe za prevoz robe, da plove Begejom. To je jedan od najjeftinijih načina transporta i doprineće razvoju privrede, što će otvoriti mogućnosti za nove proizvodne pogone posebno u ratarstvu – ističe Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika. – Takođe, Rumunima je važno da ovim putem stignu do mora preko Tise i Dunava. Brže će se stizati i do Crnog mora, i zato smo planirali izgradnju marine (pristan, biciklističke staze, prevodnice, nabavka refulera i kompletna dokumentacija za drugu fazu izmuljavanja radi se u okviru jednog projekta).
Radišić objašnjava da će sugrađani imati mesto gde će moći da privežu čamac i da otplove do najbližeg sela uz Begej. Deo Begeja, koji prolazi ispod Žutog mosta, biće očišćen od trske.

POMOĆ EU
– Revitalizacija kompletnog Begeja podrazumeva izmuljavanje celog korita kanala. Neophodno je zaustaviti zagađivanje kanala, a jedan od zagađivača je Grad Zrenjanin. Cilj je izgrada centralnog prečistača otpadnih voda. Počeli smo da pripremamo dokumentaciju. EU je prepoznala i želi da finansira izradu izvodljivosti ovakvog postrojenja – navodi pomoćnik gradonačelnika.
Kako kaže, da ne bi čekali dugo na sredstva od evropskih fondova, Skupština grada je donela odluku da se to radi putem javnog-privatnog partnerstva (JPP). Uskoro će otvoriti konkurs koji će odobriti Vladina Komisija za JPP i pristupiti izradi generalnog projekta i odabiru tehnologije. Radišić dodaje da postoje određeni standardi vode koja se ulivala u reke ili kanale, ali da će usluge za prečišćavanje vode biti što povoljnije za građane i da je prednost u tome što grad ima izgrađenu kompletnu kanalizacionu mrežu za fekalnu i kišnu kanalizaciju. Prečistač će se postaviti na mestu gde se Bagljaški kanal uliva u Begej.
Irena Živković, direktorka RCR Banat, istakla je da će se u okviru ovog projekta praviti i biciklistička staza, dužine 38 kilometara, od Zrenjanina do granice sa Rumunijom, a da je staza od Rumunije do granice sa Srbijom već urađena.
SREĐIVANjE JEZERA
– Projekat koji ćemo pripremati za sledeći poziv, takođe će se usredsrediti na turizam. U planu je čišćenje jezera u centru grada, uređenje prostora oko njih i sređivanje pešačke staze. Biciklistička staza protezaće se i kroz grad i oko jezera – najavljuje Irena Živković.
Branislav Milosav, rukovodilac sektora za projekte, dodaje da kompletno uređenje obale na jezerima podrazumeva postavljanje kandelabara, šetališta, klupica… Kako navodi, tehnička dokumentacija radi se za Jezera 1 i 3, a sređivanje za 2a i 2b (kod stare Špiritane). RCR Banat nastavlja sa projektima koji će pomoći uređenju Begeja.

IVA ISAKOV

FacebookTwitter