bukvar ekonomije /422/

U strukturi faktora proizvodnje, danas sve značajnije mesto zauzima takozvani ljudski kapital. Njega čine obrazovani ljudi, osposobljeni da brzo uče, odnosno inovativni i kreativni, koji menjaju sopstvene sposobnosti i kompetencije u skladu sa tehnološkim razvojem i globalnim razvojnim tokovima. Kako bi i u Srbiji bio prisutan što kvalitetniji ljudski kapital potrebno je sprovesti temeljne reforme u oblasti obrazovanja, pre svega zbog toga što obrazovna politika u Republici Srbiji danas nije dovoljno jasno usmerena na stvaranje adekvatnih ljudskih resursa.U našoj zemlji ne postoji adekvatan sistem finansiranja ove delatnosti, jer se ne obezbeđuje dovoljno sredstava za obrazovanje. Primera radi, izdvajanje za obrazovanje kod nas iznosi oko četiri procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok u razvijenim zemljama ovaj pokazatelj dostiže vrednosti od šest do osam odsto. Usled toga, obrazovna struktura stanovništva u Srbiji se ne može okarakterisati kao povoljna, što direktno ugrožava budući razvoj zemlje.
Znatan deo populacije i dalje nije uključen u obrazovni sistem, što se naročito odnosi na visok procenat dece iz socijalno ugroženih grupa, kao i odraslog seoskog stanovništva. Osnovno obrazovanje i dalje ne pruža učenicima neophodne veštine za samostalno učenje, kritičko mišljenje i rešavanje konkretnih problema. Tako su rezultati osnovnog obrazovanja u Republici Srbiji mereni PISA metodom (istraživanjem jezičke, matematičke i naučne pismenosti učenika) ispod evropskog proseka.
Takođe, odnos između opšteg i stručnog obrazovanja u srednjim školama veoma je nepovoljan na štetu opšteg. U sistemu visokog obrazovanja kod nas relativno je veliki broj mladih ljudi koji studiraju ili su pokušali da studiraju, ali je relativno mali procenat onih koji završavaju studije u predviđenom roku.
Koncept održivog razvoja pretpostavlja da je kvalitetno obrazovanje svima dostupno, kao i da ono obezbeđuje sposobnost obrazovanih ljudi da prate promene u tehnologiji i u savremenom poslovnom ambijentu. Savremeno obrazovanje treba da integriše znanja iz različitih oblasti, kao i da obezbedi uslove neophodne za primenu koncepta interdisciplinarnog obrazovanja. To znači da savremen obrazovni proces mora da obezbedi učešće i međusobnu saradnju svih relevantnih aktera (škole, fakulteti, naučno-istraživačke institucije, privreda, donosioci odluka, civilni sektor itd.), kao i intenziviranje međunarodne saradnje sa relevantnim naučnoobrazovnim institucijama. Da bi se uspostavio održiv sistem i način obrazovanja trebalo bi povećati ulaganja u obrazovanje, i to najmanje do nivoa od šest odsto BDP-a, zatim povećati opštu pismenost stanovništva, smanjiti broj stanovnika bez zanimanja i uskladiti obrazovni sistem sa potrebama tržišta rada, kao i konstantno poboljšavati efikasnost samog sistema obrazovanja u celini.
dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

FacebookTwitter