bukvar ekonomije /427/

Izbori bi zaustavili investicije
U javnosti dugo prisutna „tenzija” u vezi sa raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora prekinuta je odlukom predsednika Vlade da ih, barem za sada, ne bude. Političkim razlozima zbog kojih je pomenuta tema o izborima nametnuta, kao i o razlozima zbog kojih se od izbora odustalo, na ovom mestu se nećemo baviti. Osvrnućemo se ukratko na ekonomske posledice čestih izbornih procesa, te ćemo iz tog ugla oceniti odluku o (ne)izlaženju na birališta.U jednom istraživanju UNCTAD-a (Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju), na pitanje koji su to najvažniji uslovi za odluku da se investira u određenu zemlju, menadžeri su naveli da su to veličina domaćeg tržišta, potencijali za rast, prisustvo odgovarajućeg broja kompanija (potencijalnih lokalnih kupaca i dobavljača), razvijenost infrastrukture, ali i kvalitet i predvidljivost poslovnog ambijenta.
Sa čestim izborima nema poslovne predvidljivosti i političke stabilnosti u zemlji koja ih sprovodi. Imajući u vidu da su ovo vrlo bitni faktori za donošenje odluke investitora da li da kapital ulažu ili ne, može se zaključiti da česti vanredni parlamentarni izbori, naročito ukoliko za njima nema naročite potrebe, ne doprinose ekonomskom napretku. Pored toga, uvidom u empirijske podatke o ostvarenim ekonomskim rezultatima u izbornim godinama u Srbiji, može se uočiti sledeća pravilnost – privredna aktivnost usporava ili stagnira, dok se budžetski rashodi povećavaju. Pored toga što organizacija izbora košta (a taj trošak plaćaju građani kao poreski obveznici), poznato je i da se iz javnih izvora u tom periodu finansiraju brojni projekti i investicije, često unapred, kako bi se u javnosti stvorio što bolji utisak o rezultatima rada aktuelne vlasti (što takođe generiše deficit u državnoj kasi). Drugim rečima, troši se više nego što bi trebalo.
Sa druge strane, tokom predizborne kampanje privatni sektor se „ustručava” od novih, krupnijih ulaganja. Isto tako, i nakon izbora novih investitora i investicija uglavnom nema, jer čekaju da se formira nova vlada, a oni koji u zemlji već posluju ne šire poslovanje, dok ne vide šta će se desiti i kakva će biti ekonomska politika nove vlasti. Naravno, uvek postoji opasnost da zbog izbornog procesa u zemlji potencijalni investitor promeni odluku i ode u neku drugu, najčešće susednu zemlju.
Izneta logika i ocena u vezi sa uticajem čestih (dakle, vanrednih) izbornih procesa na ekonomske performanse privrede ne važe samo u slučaju naše zemlje, te ih treba promišljati, razumeti i komentarisati i u jednom širem smislu, kao opšti slučaj primenljiv i na domaću zbilju.
dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

FacebookTwitter