naša svakodnevica

Piše: Milena Bečejac Eto, borimo se, svako na svoj način. Neprijatelj nevidljiv, a bogami i ne mnogo poznat, a jak…

Piše: Milena Bečejac Došla sam kući vukući u kesama konzerve, čajne kobasice, supe u kesicama, („Neoplanta” mi je bila blizu),

Piše: Milena Bečejac Kada sam čula da u Novom Sadu, a prema Zrenjaninu, počinje izgradnja fabrike čokolade jedne švajcarske firme,

Piše: Milena Bečejac Donedavno, svake zime, i pre nego što bi neko rekao „grip”, tetka Ana je stavljala zaštitnu masku

Piše: Milena Bečejac Grad nam je obasjalo sunce. Sunce sja za nas… Ali, izgleda da nam se isto piše i

Piše: Milena Bečejac Pa, tako to biva. Javna rasveta u ovom gradu očito nikada nije bila onakva kakva bi trebalo

Piše: Milena Bečejac Nekada se govorilo „gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi”. E, sad su druga vremena. Sada

Piše: Milena Bečejac Prođe i taj dugi, dugi januar. Evo nas u februaru, ali kako mi se čini, besparica će

Piše: Milena Bečejac Bilo je to oko 18 časova, drugog dana pošto se završio zimski raspust. Prethodnih dana bilo je

Piše: Milena Bečejac Evo, januarske radosti traju, ali nas datum udaljava od novogodišnjeg slavlja i onog lepog običaja da poželimo