Poezija Desanke Maksimović biće kao i dosad deo školskog programa u punom obimu. To znači da će u programu četvrtog razreda srednjih škola ostati zbirka „Tražim pomilovanje”, a u trećem izbor iz poezije. Ovu odluku doneo je Nacionalni prosvetni savet Srbije i uputio je aktuelnom ministru prosvete. Buru loših reagovanja na vest Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da se poezija čuvene pesnikinje izbaci iz lektire, uputile su ne samo književnici i institucije kulture, već i brojni građani.
Baš nekako ovih dana, objavljena je crno-bela fotografija, možda iz kasnih šezdesetih ili ranih sedamdesetih godina prilikom boravka Desanke Maksimović u zrenjaninskoj OŠ „Dositej Obradović”. A mogla bih da sa vama podelim i jednu belešku iz vremena kada je postojao Radio Zrenjanin. Početkom 80-ih, u žitištansku osnovnu školu (tada „Dr Ivan Ribar”, od 1993. „Sveti Sava”), došla je velika pesnikinja Desanka Maksimović da se druži sa đacima. Bila je već u devetoj deceniji, pa su urednici zaključili da treba napraviti intervju, jer – ko zna, godine su to (na sreću, Desanka Maksimović je doživela 95. godinu). Njeno ime u osnovi ima slovensku reč des, desiti se, a negde označava i sreću. Eto, naša književnost je imala tu sreću da joj se desi Desanka Maksimović.
Dok sam radila intervju, primetila sam da me pesnikinja gleda pravo u oči, ispod jednog od njenih čuvenih šešira. Tada mi se činilo da njena blagost, mudrost, dobrota, poput još nenapisane pesme, prelaze na mene… Pamtim da je tada rekla (snimak, naravno, ne postoji), da učitelji treba da uče decu da što više čitaju, da ih nauče kako da poeziju govore, a da će pesme pisati onda kada osete da to žele, nikako na silu…
Montirali smo polučasovni intervju, i ja sam, naravno, očekivala pohvale. Dobila sam ukor – razlog je što sam se nasmejala tokom razgovora. Rekla sam da je Desanka Maksimović veoma duhovita i da smo se zajedno nasmejale njenoj maloj šali. Ali, to je, kako su mi rekli, neprimereno u razgovoru sa velikanom naše književnosti. Uzalud behu moja pravdanja, objašnjenja…
Tada sm plakala kao kiša (urednici suzama ne veruju), ali sam i dalje bila ponosna na intervju.
Plakala sam i sada, kada sam čula da će divni stihovi naše Desanke Maksimović biti izbačeni iz lektire… A, valjda neće…
