Kad se u (elektronskom) izboru vesti koje su obeležile poslednjih 24 sata pojavi i rubrika „Dogodilo se na današnji dan”, to je pouzdana potvrda da smo na sredini leta. Em su političari koji su sebi u obavezu stavili da nam živote drže „u fokusu” (da ne skreneš ni tamo, ni amo) izgleda većinom, ipak, na godišnjem odmoru, em i dežurni novinari kao da malo popuštaju. Eto, i „Dnevnik” počinje izveštajima o gužvama na graničnim prelazima, onda malo Putin i Tramp, i odmah reportaža o prirodnim lepotama naše zemlje. Fijseta – letnji tajm-aut.
Ali, zato je tu predsednik Vučić, ne da nam da predahnemo, zadao nam je domaći zadatak za razmišljanje i preokupaciju. Prilog na RTS-u počinje ovako: „Sedam dana otkada je predsednik Aleksandar Vučić pozvao na razmenu mišljenja i stavova o rešavanju kosovskog pitanja…”
Dakle – odbrojavanje: osam, devet, deset dana otkad smo dobili zadatak, šta li?
Pravilno, odbrojavanje, nego šta! Nema odmora dok traje obnova. Na šta to liči kad Vučić u pola pet ujutro uključi TV da čuje vesti, a ono – „Dogodilo se na današnji dan”… Gde je tu koncentracija, posvećenost, zabrinutost za stanje nacije, disciplina, vizija? Labavo, labavo, mora to mnogo bolje.
Jer, Vučić kaže da želi da čuje mišljenje celog naroda, a to je, bez sumnje, veoma složen poduhvat. Doduše, pojedinci u potpunosti shvataju složenost i zadatka i izvedbe, prilažu koliko mogu, ali vidi se da nedostaje entuzijazma, nisu razrađene ni metode, lepo kaže Vučić da Srbi još nisu spremni. Mada se još ne zna za šta to nisu spremni. Nije lako Vučiću sa nespremnim narodom. Pa i od ministara slabo mu ko pomaže, samo Ljajić i Dačić se izjasnili. A oni i nisu iz Vučićeve stranke… Zato je, u svoje vreme, Milošević i raspisao referendum o Kosovu. Skupo smo ga platili. I Miloševića, i referendum.
