DIREKTOR NARODNOG MUZEJA ZRENjANINA VIDAK VUKOVIĆ, POVODOM TROSTRUKOG JUBILEJA USTANOVE

Ozbiljan rad i mesto na turističkoj mapi Srbije
Narodni muzej Zrenjanin obeležava ove godine tri jubileja – 110 godina postojanja, 105 od početka rada i 50 od otvaranja stalne postavke nakon preseljenja u zgradu nekadašnje palate finasija gde je i danas. O tome razgovaramo sa direktorom Vidakom Vukovićem.
Muzej svake godine poseti između 40 i 50 hiljada posetilaca. Šta je presudno?
– U pitanju su rad naše Pedagoške službe sa decom školskog i predškolskog uzrasta, raznovrsna izložbena delatnost, stručna predavanja, promocije, večeri posvećene običajima naroda našeg kraja i sl. Uređenost naših prostora, kvalitet novootvorenih postavki, posebno poslednje, odeljenja Istorije umetnosti sa postavkom slika i legata, izazivaju posebnu pažnju posetilaca. Broj ekskurzija iz drugih gradova je začuđujući. Jednostavno, našli smo se na mapi turističkih organizacija. Posvećen je rad zaposlenih, a odnos medija korektan.
Kakvi su efekti podrške grada i rada na projektima?
– Moram da istaknem korektan odnos našeg osnivača, Grada Zrenjanina. Dobar deo gradskog budžeta odlazi kulturi. Čini mi se da to sve ustanove kulture vraćaju Gradu na najbolji način. Sredstva od drugih nivoa vlasti smo obezbeđivali putem apliciranja na konkurse sa odgovarajućim programima. U poslednje 3-4 godine Muzej je obezbedio oko 15 miliona dinara od pomenutih nivoa vlasti.
Muzej je i vlasnik brojnih priznanja.
– Zaslužio je brojne nagrade koje dodeljuju stručnjaci. Bilo je dosta i javnih priznanja za uspešnu saradnju. Istakao bih, ipak, kao najznačajniju nagradu Oslobođenja grada Zrenjanina, koju smo dobili 1996. godine.
Municipijalni odbor Torontalske županije odlučio je, maja 1906. godine, da se osnuje Županijski muzej „radi negovanja istorijskih uspomena i unapređenja kulturnog razvitka”. Tradicija je na strani Muzeja.
– O pripremama i aktivnostima vezanim za osnivanje Muzeja saznajemo iz ondašnjih velikobečkerečkih novina „Torontala” i „Vohenblata”. Pod imenom Muzej Torontalske županije otvoren je 1911. godine, pre 105 godina. Njegov smeštaj u zgradi županije bio je privremeno rešenje. Uoči i tokom Prvog svetskog rata Muzej se seli često; između dva rata gotovo da zamire njegov rad. Posle Drugog svetskog rata Muzej počinje ponovo da radi. Dobija stalan prostor i postavku. U sadašnjem prostoru je od novembra 1966.
Kako se Muzej od tada razvijao?
– Rekao bih, neodvojivo i paralelno sa promenama i stanjem u društvu, bilo u ekonomskom ili političkom smislu. Ali, išlo se ka boljem, od formiranja Odbora za stalnu postavku Narodnog muzeja 1980. godine i angažovanje uglednog arhitekte Aleksandra Radojevića, prema čijoj ideji je fragmentarno uređen enterijer. U međuvremenu su nas zadesile i nedaće, pucanje cevi i izlivanje vode 1991. godine, elementarna nepogoda 2003. Muzej je bio zatvoren za javnost nekoliko godina i 2008. je otvoren sa renoviranom Stalnom postavkom. Kada razmišljam o ovim događajima, često mi prođe kroz glavu onaj stih, misao nešeg najvećeg pesnika – filozofa Njegoša:
,,Iza tuče vedrije je nebo, iza tuge bistrija je duša, iza plača veselije poješ”. Iz svake nedaće u koju je Muzej zapadao, izlazio je sa novim, dobrim rešenjima. Ako su i od koristi, dosta ih je bilo…

Branka Jajić

MAMI TE DA UĐEŠ
Muzej ima i dva izuzetna izložbena prostora.
– Izložbeni salon i Mali salon spadaju u savremene izlagačke prostore, nalaze se na izvanrednom mestu. Sam položaj Izložbenog salona provocira prolaznika da uđe. Neodoljivo me podseća, položajem, na Galeriju SANU u Knez Mihajlovoj. Mali salon smo otvorili početkom 2015. godine, a rekonstrukcija je urađena sredstvima Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

FacebookTwitter