DR DEJAN MOLNAR O JUBILEJU U LISTU „ZRENjANIN” I POČECIMA TRANZICIONOG BUKVARA

Znanje u službi edukacije i uticaja na vlast

U ovom broju lista „Zrenjanin” objavljena je jubilarna, 500. kolumna „Bukvara ekonomije” dr Dejana Molnara. Ova redovna rubrika našeg mladog ekonomiste u početku je nosila naziv „Tranzicioni bukvar”, a pokrenuta je na predlog kolege i glavnog i odgovornog urednika lista „Zrenjanin” Dalibora Bubnjevića 6. jula 2007. godine.
– Ideja je bila da napišem nekoliko stručnih tekstova o aktuelnim ekonomskim temama i fenomenima sa kojima se sugrađani susreću. Nisam očekivao da će saradnja sa listom „Zrenjanin” trajati 10 godina i da će doći do broja 500 – priznaje dr Dejan Molnar, autor kolumne.
Kako ste se osećali tada, a kako sada?
– Na početku je bilo mnogo jednostavnije odabrati temu. Vremenom smo mnoge teme iscrpeli, a i društveno ekonomske okolnosti su se menjale. Menjao se moj profesionalni razvoj. Sve vreme sam bio svestan da i očekivanja čitalaca rastu. Rasla su i moja očekivanja od samog sebe. Sve više mi je vremena trebalo da napišem tekst kojim bih ja bio zadovoljan. Osećam da smo posle ovih 500 tekstova i kolumna i ja zreliji.
Karijeru kolumniste počeli ste kad ste radili u banci…
– Tako je, 2007. godine sam radio u Novom Sadu kao direktor regionalnog centra austrijske „Volksbanke” (danas je to ruska „Sberbanka”) za Vojvodinu. Tog perioda se sećam sa utiskom da su ljudi u našoj zemlji imali tada više nade, optimizma, motivacije, želje, htenja, nego danas.
Kako birate teme o kojima ćete pisati?
– Prvi kriterijum je aktuelnost. Nekada je cilj da širem krugu čitalaca pojasnimo neke ekonomske pojave i procese. Neretko, ciljna grupa je i stručna ekonomska javnost i tada obrađujem teme za koje koristim podatke iz istraživanja kojima se trenutno bavim. Dešava se i da mi neko od kolega, prijatelja i poznanika da sugestiju, koju uvek rado prihvatam. Svoje teorijsko znanje i praktično iskustvo u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja koristim i kada mi je namera da se „obratimo” kreatorima lokalne javne politike, tj. predstavnicima vlasti.
Kakve su reakcije čitalaca?
– Moj glavni utisak je da su se ljudi navikli da pročitaju taj tekst koji izlazi svake nedelje na strani „Ekonomija”. Posebno mi znači mišljenje onih ljudi koje poštujem i čiji rad cenim. Oni su mi svojim komentarima davali novu energiju i motivaciju. Dugujem im zahvalnost.
Da li je bilo i negativnih komenatara?
– Stizali su do mene i komentari tipa „dokle će on više da piše”, „ima i drugih koji to mogu” itd. Uvek sam posvećivao pažnju i takvim opaskama. Međutim, nisam pronašao dovoljno argumenata u takvim stavovima, već su, naprotiv, i oni bili motivacija da nastavim.
Kakvi su dalji planovi? Možda 1000. kolumna?
– Pobornik sam kontinuiranog planiranja, a ne velikih planova. Kada čovek kontinuirano uspeva da ostvaruje neke naizgled „male” ciljeve, onda nakon tri, pet, ili 10 godina ima iza sebe rezultate vredne pažnje na području kojim se bavi. Tako da jedini plan koji danas postoji u vezi sa kolumnom, jeste da napišem naredni tekst, broj 501, što bolje mogu. Tek kada 501. kolumna osvane u novinama u četvrtak popodne, počeću da razmišaljam o 502.
Iz banke za katedru – lepše je
Marta 2009. godine dr Dejan Molnar je magistrirao i dobio ponudu da počne da radi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nakon pet godina provedenih u bankarstvu.
– Danas imam zvanje docenta, koje sam stekao nakon odbrane doktorske disertacije 2013. godine. Smatram da je posao nastavnika na univerzitetu najlepši posao na svetu, pronašao sam se u tome. Pored doktorata, najviše sam ponosan na činjenicu da sam juna 2016. imenovan za člana Odbora za ekonomske nauke Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Sve to utiče da svaki put kada sednem da napišem tekst za naš list, budem svestan svoje odgovornosti. Nadam se da je to uticalo i na kvalitet kolumne – kaže Dejan Molnar, autor kolumne „Ekonomski bukvar”.
Suzana Kokavski

 

FacebookTwitter