DR LADISLAV NEMET NAKON DUŽE PAUZE PONOVO VODI ZRENJANINSKU BISKUPIJU

Uz veru u Boga moguće je pobediti sva iskušenja

Papski izaslanik postavio je 2008. godine dr Ladislava Nemeta na tron Zrenjaninske biskupije koju revnosno i sa velikom duhovnom odgovornošću vodi i danas. Od tada, obnovljen je velik broj rimokatoličkih crkava po naseljenim mestima, reorganizovana je Biskupija koja sada broji 38 župa od nekadašnjih 72. Biskup Nemet se nedavno vratio na svoju funkciju koju je morao privremeno da napusti zbog bolesti i lečenja, započetog oktobra prošle godine. Za naš list govorio je o izazovima i zadacima koji ga očekuju, ali i velikoj podršci koju je dobijao od sveštenika, saradnika i vernika.

Odsustvovali ste skoro godinu dana. Kako se sada osećate i kako je tekao vaš oporavak?
– Katolička crkva u Banatu kojoj pripada i Zrenjaninska biskupija, prošle nedelje je proslavila praznik Svetog Gerarda, biskupa i mučenika koji je utemeljio Čanadsku biskupiju pre 990 godina. Njegov lik i delo ostali su kao svetao primer verskog života, trpljenja i dostizanja blizine sa Bogom. U mom slučaju značilo je da moram da prihvatim veliko iskušenje i izazov koji mi je život doneo. Bio sam ozbiljno bolestan jedno vreme i to me je sprečilo da obavljam svoju dužnost, poverenu mi od strane Svete stolice. Po preporukama lekara otišao sam u inostranstvo na lečenje, a zdravstveno stanje umesto da mi se popravi, pogoršalo se. Lečenje i terapije su trajale mesecima, a očekivao sam da će se završiti ranije. To je za mene bila velika životna borba. Kada se situacija popravila i kada sam bio spreman da se vratim svom poslu, usledila je pandemija korona virusa koja je poremetila ceo svet. Tako sam morao da produžim odsustvo. Danas se, Bogu hvala, osećam dobro i radostan sam što sam ponovo među svojom pastvom.

Kako je Biskupija funkcionisala za vreme vašeg odsustva?
– Dok sam bio odsutan, Vatikan, odnosno Sveta stolica odredila je monsinjora Martina Rosa, penzionisanog biskupa u Temišvaru, za pomoćnog apostolskog upravitelja koji je vodio računa o Biskupiji. Na žalost, nije imao previše posla jer je situacija bila takva kakva jeste. Od 25. avgusta ponovo sam preuzeo samostalno vođenje Biskupije. Drago mi je da su sveštenici u ovim teškim vremenima uspevali da nesmetano rade svoj posao i da u svakom momentu budu tu za naše vernike, ali i sve ostale kojima je pomoć bila potrebna. Sa druge strane, bilo mi je teško što su crkve bile prazne, mise odložene i otkazane, a blagdani su se proslavljali isključivo u domovima. Najradosniji hrišćanski praznik, Uskrsnuće Hristovo, ove godine smo svi proveli u izmenjenim okolnostima, na koje nismo ni pomišljali da nas mogu snaći. Moram da pohvalim nekoliko naših sveštenika koji su iskoristili sve dostupne tehnologije kako bi vernicima omogućili da iz svojih domova prate bogosluženja. Pozitivno sam iznenađen duhom i istrajnošću svih u Biskupiji u prethodnom periodu.

Koji su vaši dalji planovi?
– Očekuju me zaista veliki poslovi. Pre svega da se susretnem sa svim sveštenicima koji pripadaju Biskupiji i da rezimiramo šta je urađeno. Moramo da napravimo i detaljan plan za naredni period. I tu moramo biti obazrivi jer ništa ne zavisi od nas, već od okolnosti i situacije u kojoj se nalazimo. Dužnost mi je i da posetim sve župe i obiđem vernike, saslušam njihove probleme i nedoumice i da posavetujem svakog kome je to potrebno.
Pre tri godine započeli smo Sinodu biskupije, a ove godine je i ona izostala. Pomerena je za maj 2021. godine. Očekujemo da će se do tada korona virus smiriti i da će biti pronađen lek. Gledaćemo da u crkvama i drugim verskim zajednicama vodimo računa o zdravlju svih vernika i da niko ne bude doveden u opasnost od zaraze, koja jeste prisutna. Ako u svim ustanovama moramo poštovati pravila, zašto bi naša crkva bila izuzeta. Tako da ćemo biti spremni i za takve izazove. Verska nastava je važan segment delovanja. Nije fizički prisutna u školama, odvija se takođe putem društvenih mreža, ali ćemo raditi i na poboljšanju tih uslova. Gledaćemo da dopremo do većine mladih u našim župama i ponudimo im kvalitetan digitalan sadržaj. U zavisnosti od situacije, organizovaćemo i pojedina okupljanja jer nije sve život preko interneta.

Šta je sa zgradom nekadašnje medicinske škole koja je pretvorena u internat?
– Kloster je završen, potpuno rekonstruisan i predat na upravu. Od 1. septembra useljeno je oko 30 devojaka, što je polovina smeštajnih kapaciteta. To smo morali da uradimo u skladu sa epidemiološkim merama. Druga polovina je kod kuće i prati onlajn nastavu. Dom je funkcionalan i ispunjava sve domaće i svetske propise. Časne sestre su zadužene za duhovni život, a tu je i pedagoška služba kojoj su poverene druge aktivnosti.

Miroslava Malbaški