DR MARIN SEKOŠAN ZA LIST „ZRENjANIN” GOVORI O SVOM PUTU OD BANATSKOG SELA TORAK DO POZICIJE ŠEFA PATOLOGIJE OKRUGA KUK U ČIKAGU

Mislio sam da diplome i znanje otvaraju sva vrata!
xx reportaze - 1 A doktor marin sekosanDoktor Marin Sekošan, rođen u Torku, bivši je lekar Hitne pomoći u Zrenjaninu i Vojno-medicinske akademije (gde je radio tokom odsluženja vojnog roka). On je ove godine postao šef Odeljenja patologije i laboratorije u zdravstvenom i bolničkom sistemu Okruga Kuk u Čikagu. Pre toga bio je privremeni šef Odeljenja kliničke i anatomske patologije. Za list „Zrenjanin” dr Sekošan govori o svom putu od Torka do SAD, o školovanju, radu, porodici…
– Otišao sam u SAD 1982. godine jer u Jugoslaviji nisam mogao da dobijem specijalizaciju. Pošto su moji roditelji od ranije živeli u Čikagu, logično je bilo da tamo pokušam da ostvarim svoje ciljeve – počinje svoju priču doktor Marin Sekošan.
Završio je Zrenjaninsku gimnaziju, a zatim Medicinski fakultet u Sarajevu. Kaže da je u to vreme mislio da su znanje i diploma sve što je potrebno da se vrata, na koja bi pokucao u potrazi za poslom, sama otvore.
– Bilo je previše prepreka na mom putu. Mnogo sam truda, vremena i snage uložio da dobijem specijalizaciju u SAD. Nije bilo lako, morao sam da volontiram da bih dobio preporuke, da se pokažem i dokažem. I danas mnogo radim, svakog dana po 12 sati. Iako ne moram, na poslu sam subotom i nedeljom jer želim da sve obaveze završim pravovremeno. Razmišljao sam i o penziji, ali sačekaću još pet-šest godina i uraditi posao kojeg sam se prihvatio – ističe naš sagovornik.
Na Rod Ajlendu je započeo specijalizaciju na „Braun univerzitetu”. U Čikagu je završio specijalizaciju u bolnici Univerziteta Ilinois. Tamo je dobio i subspecijalizaciju, a potom je stigla ponuda da ostane u toj bolnici gde je radio 11 godina.
– Prilika da u bolnici okruga Kuk, u kojoj sada radim, budem šef anatomske patologije ukazala se 2001. godine. Ponuda je značila višu poziciju i bolju platu, a povoljno je bilo to što sam i dalje mogao da radim kao profesor na Univerzitetu Ilinois i da se bavim naučnim istraživanjima – objašnjava dr Sekošan.
Osam godina kasnije ponuđeno mu je mesto vršioca dužnosti šefa celog odeljenja. Sedam godina je bio na toj funkciji. Za to vreme je rukovodstvo bolnice razmatralo prijave koje su stigle na konkurs za mesto šefa odseka. Na kraju je, ipak, baš on bio najbolji kandidat za tu poziciju. Osim tog posla, bio je i predavač na fakultetu „Ilinois” u Čikagu. U Srbiju se nije vraćao do 1995. godine, a tada je došao kada se ženio suprugin brat.
– Bilo mi je teško da se naviknem na život u Americi, tamo je sasvim drugačije, mnogo je više odgovornosti, ali mi je to postalo normalno. Ne usuđujem se da poredim zdravstvo u Srbiji sa američkim. Znam kako je u Srbiji bilo onda kada sam ja radio, ali ne znam kako je sada. No, mladost mi je ostala u domovini, vrlo rado dolazim u Srbiju i u Zrenjanin. U kontaktu sam sa kolegama sa VMA dr Veljkom Mirovićem i profesorom dr Rajkom Igićem. Svake godine kada dođem dr Mirović i ja se vidimo, dopisujemo se preko interneta. On mi je kolega sa studija. Rajko mi je bio docent u Sarajevu, a tokom rata je otišao u Čikago – priča dr Sekošan.
Zanimljiva je i priča o njegovom odabiru fakulteta. Naime, njegov pokojni brat, u Zrenjaninu poznati ginekolog dr Jon Sekošan i rođak Viorel Sekošan, mikrobiolog, studirali su medicinu u Sarajevu (koji je kasnije takođe otišao u SAD). Za njima je pošao i Marin. Budući da je u toku obrazovanja učio francuski, a od engleskog nije znao ni reč, posle fakulteta je prvo otišao na šest meseci u Ameriku da nauči jezik, posle se vratio, a zatim ponovo otišao u SAD. Smeje se i priznaje da je to uspeo tako što je čitao knjige.
– Čitao sam kaubojske i kriminalističke romane. Gutao sam ih! I sada volim da čitam, ali najviše stručnu literaturu. U avionu, dok sam dolazio ovamo, čitao sam – kaže on.
Član je brojnih međunarodnih organizacija koje okupljaju patologe, a učestvovao je i u mnogim istraživanjima kao što su rak prostate i dojke.
– Istražujemo sličnosti i razlike između raka dojke kod pripadnika različitih etničkih grupa i rasa. Takođe smo radili istraživanja o aplikaciji lekova direktno u ćelije raka, da ne napada i druge organe. Davali smo pacovima lekove i mogu da kažem da je bilo relativno uspešno. Ipak, teško je to primeniti na ljudima. Možda bi takvo lečenje oštetilo u manjoj meri pankreas na primer, ali ne bi patilo celo telo – objašnjava dr Sekošan i dodaje da veruje da je učinjen značajan napredak sa molekularnom genetikom.
SUZANA KOKAVSKI

PAMETNIH LjUDI IMA SVUGDE
Težak je put lekara do specijalizacije, kaže dr Sekošan ali dodaje da se vredi pomučiti. On je sada odgovoran za 17 lekara na svom odeljenju, kao i za pomoćno medicinsko i nemedicinsko osoblje.
– Dolaze lekari iz Kine, sa Filipina, iz Bugarske… Pametnih ljudi ima svugde, samo što neki imaju više, a neki manje novca za putovanje. U SAD sada specijalisti svakih deset godina polažu ispit. Dakle, nije dovoljno da samo završe fakultet, oni moraju stečeno znanje da potvrđuju svakih deset godina, odnosno da obnavljaju lekarske licence – objašnjava dr Sekošan.

MARINA JE PONOS PORODICE
Doktor Marin Sekošan je rođen 1951. godine u Torku, mestu u Banatu kraj rumunske granice. Sa suprugom Jasminom, Zrenjaninkom, ima kćerku Marinu, koja ove jeseni treba da krene na pravni fakultet, odnosno kako se to u SAD zove „law school”.
– Marina ima svoje mišljenje i stav. Veoma sam ponosna na to što zna odakle je, gde su joj koreni, a posebno što voli Srbiju kao i ja – kaže Jasmina.

ČIKAGO JE „GRAD UTOČIŠTE”
Jedan od većih centara u SAD u kojima žive Srbi i ostali narodi sa ovih prostora je Čikago. Prema mišljenju našeg sagovornika, tamo ima oko 250 hiljada Srba sa američkim dokumentima.
– Čikago je jedan od „gradova utočišta”, kako ih Amerikanci nazivaju. To znači da one koji nemaju dokumenta ne proganjaju kao u nekim drugim gradovima. Ima mnogo ljudi koji dolaze kao turisti, pa nađu posao i ostanu, a nemaju dokumenta. Rade kao konobari ili zidari – priča dr Sekošan.

FacebookTwitter