DR MIROSLAV RADOVIĆ O PRIVATNOM I JAVNOM ZDRAVSTVENOM SEKTORU, STATUSU LEKARA I BORBI PROTIV KORUPCIJE

dr miroslav radovicMOTIVACIJA DELOTVORNIJA OD JAVNIH HAJKI

– Imali smo organizaciju koja nije štitila naša prava i nije učestvovala u bilo čemu, pa ni u donošenju zakona o zdravstvenoj zaštiti. To se mora promeniti – kaže novoizabrani potpredsednik Lekarske komore Vojvodine

Na konstitutivnoj sednici Lekarske komore Vojvodine održanoj 4. septembra, internista-kardiolog dr Miroslav Radović izabran je za potpredsednika ove organizacije. Dugogodišnji šef Koronarne jedinice Opšte bolnice „Đorđe Joanović“, dr Radović se privatnom praksom kao dopunskim radom bavi već petnaest godina, a poslednje dve godine je isključivo u privatnoj praksi. Za predsednika Lekarske komore Vojvodine izabran je specijalista radilog dr Tomislav Stantić, a dr Radović je jedan od dvojice potpredsednika, zadužen za oblast privatne lekarske prakse.
Uglednog lekara zatičemo u zgradi Poliklinike „Radović“ u Takovskoj ulici, gde je, između brojnih pregleda, odvojio malo vremena za novinski razgovor. Naš sagovornik je, zajedno sa saradnikom Vladimirom Ivkovićem, najzaslužniji što je 2004. godine na Bagljašu formirana ambulanta sa četiri ordinacije. Zahvaljujući njihovom zalaganju, tada je za ovu namenu obezbeđeno tri miliona dinara od američke dobrotvorne fondacije, tri miliona od pokrajinskog fonda i šest miliona od lokalne samouprave, na zadovoljstvo pacijenata iz naselja koje broji 20 hiljada građana. Upravo na njihovu inicijativu dr Radović je za ovaj poduhvat dobio Oktobarsku nagradu grada.
Očekuje vas još jedna javna dužnost, u mandatu od naredne četiri godine. Pa ipak, priznajete da se „u politici ne snalazite najbolje“…
– Tačno je da ne mogu baš dobro da „plivam“ u politici. Mogu da plivam u medicini. Ja i sada mnogo radim, a nedovoljno sam menadžer, i ne znam kako bih se snašao sa brojnim administrativnim poslovima u Poliklinici da tu nije medicinska setra Rozalija Radinović koja je moja desna ruka. Sa pacijentima radim i po šesnaest sati dnevno. Radim sa idejom da svaku situaciju u kojoj pacijenti lutaju, zlopate se ili idu od vrata do vrata, što efikasnije rešim.
Hoćete li tako postupati i kao deo novog rukovodstva Lekarske komore Vojvodine?
– Lekarska komora je poslednjih godina vrlo loše radila. Imali smo organizaciju koja nije štitila naša prava, koja nije vodila računa o lekarima i nije učestvovala u bilo čemu, pa ni u donošenju zakona o zdravstvenoj zaštiti. To se mora promeniti. U zdravstvu se ne može rešavati ništa mimo lekara. To je tako logično. To što mi do sada nismo imali uticaja, rezultiralo je situacijom u zdravstvu kakvu danas imamo. Sada imamo odličnu atmosferu, predstoji nam mnogo rada i truda da se isprave sve „krive Drine“, a to može učiniti samo članstvo Lekarske komore kroz organe ovog udruženja. Neshvatljivo je na primer da se do sada Lekarska komora nije pitala ni za izbor ministra zdravlja, a malo i nedovoljno se pita kad je reč o donošenju ključnih zakona. Sve to moramo da ispravimo.
Šta će biti vaš prvi korak?
– Svakako je to aktivnije učešće u donošenju novih zakona iz oblasti zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja. Kao novo rukovodstvo, trudićemo se da se bolje povežemo sa političkim institucijama, jer bez njih očigledno ne možemo, i da na taj način utičemo na oblast zdravstva. Hoćemo da motivišemo što više lekara da uzmu učešće u radu Komore. Nastojaćemo da taj angažman najšire popularizujemo, da i lekar opšte prakse koji radi na selu ima jednaku mogućnost da učestvuje u odlučivanju u Lekarskoj komori i doprinese njenom radu svojim idejama.
Kako stoje stvari kad je reč o procesu izjednačavanja privatnog i javnog sektora?
– U Evropi je to jako dobro regulisano i mi ne treba da smišljamo nešto naročito novo. Da bi ceo zdravstveni sistem bio operativniji, nužno je da privatni i državni segment budu čvrsto povezani. Na primer, ako imate izvesnu dijagnostičku metodu koja je dostupna samo u privatnom segmentu, a potrebna je da bi se došlo do brze i efikasne dijagnoze kod nekog teško bolesnog pacijenta, onda je logično da ćete iskoristiti potencijale privatne lekarske prakse. Naravno, za to je potrebno dobro organizovano zdravstveno osiguranje, gde bi, po mojoj proceni, moglo da bude veće učešće osiguravajućih kuća.
Značajno je i pitanje vraćanja statusa lekarskoj profesiji…
– Naravno. Činjenica je da je deo problema vezanih za korupciju u zdravstvu vezan za motivaciju na poslu i za nedovoljna, niska primanja u ovoj oblasti. Lični dohoci su sve manji, i to rezultira padom motivacije. Ne vidim nikakav drugi model da se korupcija efikasno iskoreni, i pored svih zabrana koje se neretko pretvaraju u javne hajke. Najavljeno smanjivanje plate lekara specijaliste na ispod 500 evra neshvatljivo je i vodi u katastrofu. To je najniža cena rada medicinskog osoblja u regionu. Da ne pominjemo jednu Norvešku, gde su primanja specijaliste deset hiljada evra mesečno. Dakle, 500 evra je katastrofalno malo za stepen odgovornosti na koju se svi pozivamo. I lekari rade za egzistenciju svoje porodice, a prevelika je disproporcija između uloženog truda jednog lekara koji je došao do zvanja subspecijaliste u odnosu na njegova primanja. Dok se to ne reši, korupcija definitivno neće moći da se iskoreni. Dakle, Komora će jasno založiti da se obustavi hajka na lekare i aktivno će se založiti za borbu protiv korupcije na nekakav normalniji i logičniji način nego što je do sada bio slučaj. Jedino tako se od lekara može izvući maksimum, na dobrobit pacijenata.
A. BJELOGRLIĆ

FacebookTwitter