Dragi naši

Piše: Ljiljana Bailović

Nova godina uvek počinje najlepšim željama za one koji su nam mili i dragi… Dobro, mili su nam od milovanja, ali za drage nisam imala gotov odgovor. Otkuda ti grubi, oštri suglasnici g i r usred tako pitome reči? Šta je njen koren?
Na severu Crne Gore postoji reka koja se zove Draga. Nije velika, a protiče kroz vrletan, prilično nepristupačan kanjon. Impresivna i dramatična geografija. Tako milo (i drago) ime, a tako surovi uslovi njenog proticanja – kako je to povezano? Pa, i nije, bar ne na prvi pogled. Uostalom, reka Draga ima kratkosilazni akcenat, a pridev drag (dragocen) dugosilazni. Otkuda onda reci to ime?
Jezički stručnjaci ne vole laka rešenja (koja su obično pogrešna), naročito ne za imena reka, jer se pokazalo da reke tvrdoglavo čuvaju svoje stare, prethodne nazive i kad se promeni jezički sastav okolnog stanovništva. Ali ne uvek. Pogotovo mali vodotoci nose imena lokalnog porekla, te je u takvim slučajevima i etimologija očigledna. Zato i mislim da je Draga dobila ime na očigledan način: derući svoj put kroz planinu, ona je proderala svoj kanjon, pa je tako i nazvana. Ali, ima li njeno ime neke veze i sa dragocenošću?
Različita akcentuacija danas pravi i čuva razliku u značenju između drag (mio) i proderanog puta. Ali je koren možda i zajednički. Onako kao što je estetički pridev lep (ugodan za oko) u stvari nastao iz lepljivog blata koje je osnovna gradivna supstanca u grnčarstvu, pa i građevinarstvu (tehnologija zemlje) – tako je i pridev drag (dragocen) mogao nastati iz tehnološkog procesa: skidanja (deranja) slojeva sa nekog materijala dok se ne dođe do suštine. A suština je oblik koji ti je potreban i koristan, može se razmenjivati za druge korisne stvari, zato je i dragocen. U miloštu se pridev drag umešao tek kasnije, kao i pridev lep u lepotu…
No, da nam reka Draga nije ponudila trag, možda ništa od toga ne bismo razumeli…

FacebookTwitter