Regrutovao dobrovoljce za rat u bivšoj Jugoslaviji, slao autobuse
Kako je objavila Agencija „Beta”, predsednik Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije Mirko Krlić je, tokom rata u Bosni i Hercegovini, organizovao odlazak dobrovoljaca na ratište iz Zrenjanina, o čemu postoji zvanična beleška Resora državne bezbednosti (RDB) u Zrenjaninu. „Beta” se poziva na Vojvođanski istraživačko-analitički centar „Vojs” (VOICE) koji je obelodanio da se ovaj dokument RDB-a nalazi u policijskom dosijeu Vojislava Šešelja. U zabelešci operativci DB-Centra u Zrenjaninu navode da je Krlić bio ovlašćen od strane Vlade Republike Srpske da odvodi dobrovoljce za rat u Bosni. Dokument datira iz 1993. godine, tvrdi „Vojs” (www.voice.org.rs). „Betin” izveštaj prenosimo u celini:
U dokumentu Resora državne bezbednosti (RDB) navodi se da je 1993. godine sa područja Zrenjanina i Kikinde na ratište na području bivše Republike Srpske Krajine i u Republiku Srpsku otišlo između 260 i 270 dobrovoljaca, a da je Mirko Krlić lično organizovao autobuski prevoz za oko 20 dobrovoljaca. On je tada bio predsednik odbora Srpske demokratske stranke u Zrenjaninu, partije čiji je predsednik bio Radovan Karadžić, a svoje aktivnosti Krlić je obavljao iz kancelarije koja se nalazila u zgradi kojom do danas upravlja Socijalistička partija Srbije.
„Napominjemo da su ove grupe na ratište išle autobusima i da tom prilikom sa sobom nisu nosili oružje, već su isto zadužili po dolasku na ratište. Imajući u vidu da se među dobrovoljcima nalazi jedan broj lica sklonih kriminalu, koji su i ranije boravili na ratištu i tom prilikom neovlašćeno donosili oružje, radićemo na praćenju njihove akivnosti prilikom dolaska sa ratišta, jer postoji osnovana sumnja da se bave ilegalnom trgovinom oružja”, piše u izveštaju RDB Zrenjanin, a prenosi „Beta”, pozivajući se na „Vojs”.
Kako se navodi u izveštaju, osim Krlića, dobrovoljce su za rat regrutovali i predsednik gradskog odbora Srpskog četničkog pokreta Sava Sinadinović, član rukovodstva zrenjaninskog SRS Milan Josimov (preduzetnik iz Aradca) i član zrenjaninskog odbora tadašnje Narodne stranke Steva Albulj (preduzetnik iz Zrenjanina).
U izveštaju zrenjaninskog DB-a, koji je upućen Trećoj i Petoj upravi Resora državne bezbednosti, navodi se i da su dobrovljci iz Zrenjanina i Kikinde ratovali u mestima Olovo, Otočac, Benkovac, Vojnić, Knin, Čajniče i Rudo. „Vojs” piše da se pretpostavlja da je Krlić slao dobrovoljce na ratišta u više navrata i na duži vremenski period, ali se u zvaničnim dokumentima koji su dospeli u javnost pominje samo 1993. godina. „Vojs” navodi da se Krlić pred kraj devedesetih godina prošlog veka aktivirao u Građanskom parlamentu Zrenjanina, koji su osnovali predstavnici nevladinih organizacija, civilnog društva i uglednih pojedinaca koji su se zalagali protiv politike Slobodana Miloševića.
Krlić je posle pada Miloševićevog režima radio kao novinar, bio je član više stranaka.
Na kraju teksta, „Beta” ukazuje da je Mirko Krlić u žižu javnosti dospeo krajem marta ove godine kada je na proslavi Hercegovaca u Zrenjaninu navodno fizički nasrnuo na glavnog i odgovornog urednika lista „Zrenjanin” Dalibora Bubnjevića, što je kasnije Krlić demantovao.
