DRŽAVA SE NA LOŠ NAČIN „POVUKLA” IZ AGRARA – REGRESIRANJE KAMATA NIJE REŠENJE

Od otpisa duga – vajda mala

Država ne treba da se povlači iz agrara, a Srbija je to učinila na najgori način: smanjila je direktna plaćanja poljoprivrednicima i ukinula regresiranje troška za gorivo, zamenivši ih regresiranjem kamata na kredite koje podižemo kod poslovnih banaka. Možda ovo nekom „protivniku etatizma” dobro zvuči, ali to je izrazito nepovoljano po nas, neposredne proizvođače – sažeto odgovara na pitanje o pomoći države poljoprivredi Dragan Kleut, poljoprivrednik i voćar iz Stajićeva, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banat.
On svoju ocenu zasniva na činjenici da je do 2013. poljoprivrednicima isplaćivano u novcu najpre 16, pa 12 hiljada dinara na površinu od 100 hektara. To je bilo uređeno Zakonom, a definisano uredbama koje su precizirale namenu novca: za deklarisano seme, mineralno đubrivo i gorivo, razume se, uz overne fiskalne račune. Na povraćaj novca čekalo se najviše mesec dana.
– Kada govorimo o ukupnim neposrednim plaćanjima, svedena su, ako govorimo o površini od 100 hektara, sa 1,2 miliona na 80.000 dinara. Sredinom 2000. poljoprivrednici su, dobro se sećam, mogli kupiti 60 litara dizel goriva po hektaru za oko 50 dinara po litru, dok je redovna cena bila 80 dinara. Da je taj sistem zadržan, a sličan se primenjuje manje više svuda, danas bi mu cena bila oko 80, a ne 150 dinara. Desetak dinara niža cena, za one koje imaju takozvane „agro kartice” NIS-a, „Beopetrola” i drugih proizvođača i distributera goriva ni približno nije na nivou pomoći koju smo svojevremeno imali. I za vreme sankcija u „Slobino vreme” olakšice za kupovinu goriva bile su veće – kaže Kleut.
Direktna plaćanja zamenjena su otpisom kredita kod poslovnih banaka sa sloganom da „novac nikada nije bio jeftiniji”.
– Kredit, pa bio on i beskamatni, uvek je slabije rešenje od vidova pomoći koje smo uživali desetak godina. Ulazak u kredit iz ciklusa u ciklus, po mom mišljenju, ne obećava ništa dobro – ocenjuje naš sagovornik i dodaje: – Tu mogu da se povoljno izrazim o naporima lokalne samouprave, ali to nije ni blizu naših potreba u živom novcu. Međutim ne mogu pozitivno da ocenim ni stav države, a ni lokale samouprave, kada je reč o bilo kakvim olakšicama zbog katasrofalne suše kakvu smo imali 2017. godine.
O olakšicama stočarima, Kleut kaže kratko da su dobrodošle, ali nedovoljne. Osim toga, dodela steonih junica naprednim stočarima, radi osveženja rasnog sastava primenjivana je i ranijih decenija.

  • NIŠTA SA FIKTIVNIM GAZDINSTVIMA
    – Ministar Nedimović već godinu i po dana govori da se „traži modalitet” za obnovu regresiranja goriva. To traje već tri setvena ciklusa. Rešenja neće biti ako se subvencije nude svim registrovanim gazdinstvima kojih je u Srbiji oko 650.000, umesto da se isplaćuju samo onima koji su osigurani kod PIOR kao poljoprivrednici i koje čeka „zemljoradnička penzija”. Ne možemo biti zadovoljni ni radom inspekcijskih službi, jer one ne uspevaju da iskontrolišu zakup i podzakup državnog poljoprivrednog zemljišta, posebno kada su zakupci stočari, na bazi „uslovnog grla”. To je način da se nekako izađe u susret stočarima kako mleko ne bi poskupelo. To bi, kao element socijalne politike, verovatno bilo prihvatljivo, kada krajnje posledice ne bi trpeli ratari – ističe Dragan Kleut.

M. Stojin

FacebookTwitter