Državnu pomoć treba efikasnije koristiti (475)
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Srbija dugo vodi politiku izdašne državne pomoći. Njena pomoć iznosila je 2,6 procenta bruto domaćeg proizvoda u 2011. i 2012. godini, oko 2,25 odsto BDP-a u 2013. godini, dok je u 2014. godini iznosila 2,74 odsto BDP-a. U javnim rashodima državna pomoć je u 2014. godini učestvovala sa 5,65 procenta, dok je u 2013. godini njeno učešće bilo 4,65, a u 2012. godini 5,12 procenta.
U poređenju sa državama iz okruženja i članicama EU, udeo državne pomoći u BDP-u je kod nas znatno veći. Uprkos tome, u našoj zemlji je stopa investicija (udeo investicija u BDP-u) ostala niska i nedovoljna (iznosi oko 20 odsto), dok je stopa nezaposlenosti i dalje veoma visoka. Na osnovu ovoga bi se moglo zaključiti da subvencije i državna pomoć nisu dali zadovoljavajuće efekte. Međutim, treba imati u vidu i to da bi ostvareni rezultati na planu investiranja i zapošljavanja verovatno bili i lošiji da državne pomoći nije bilo.
Pored visine državne pomoći, u našoj zemlji je problematična i njena struktura. Prema metodologiji EU, državna pomoć sektoru industrije i usluga se deli na sledeće kategorije: (a) horizontalnu, (b) sektorsku i (v) regionalnu. Horizontalna državna pomoć je namenjena većem broju unapred neodređenih (nepoznatih) korisnika i znatno manje narušava tržišnu konkurenciju od sektorske državne pomoći. Pozitivni efekti ove kategorije podsticaja su višestruki, pa se stoga smatra manje selektivnom od sektorske. Sektorska državna pomoć je namenjena privrednim subjektima u pojedinim delatnostima, odnosno sektorima (poznatim korisnicima). Ova kategorija je znatno selektivnija u odnosu na horizontalnu državnu pomoć i, samim tim, u većoj meri narušava (ili preti da naruši) konkurenciju na tržištu.
Učešće sektorske državne pomoći u ukupnoj državnoj pomoći u 2014. godini iznosi 23,7%, što je za 1,7 procentnih poena više u odnosu na dve prethodne godine (2013. i 2012. godinu), kada je udeo ove vrste pomoći u ukupnoj državnoj pomoći bio 22%. Apsolutni iznos dodeljene sektorske državne pomoći je u 2014. godini takođe povećan u odnosu na prethodne godine – u 2014. je iznosio 214,3 miliona evra, dok je u 2013. ovaj iznos bio 158,6 miliona evra, a u 2012. godini 170,7 miliona evra.
Evropska komisija (EK) preporučuje zemljama članicama EU da pojačaju napore za smanjenje opšteg nivoa državne pomoći i da se dodatno fokusiraju na prelazak sa podrške pojedinim preduzećima, ili sektorima, na podsticanje horizontalnih ciljeva, kao što su zapošljavanje, regionalni razvoj, zaštita životne sredine, obuka, istraživanje i razvoj. Ove preporuke bi trebalo da sledwi i naša zemlja ne zato što to preporučuje EK, već zato što je to bolje ukoliko se za cilj imaju održive pozitivne stope privrednog rasta.
