Stihovi čuvene pesme Aksentija Maksimovića iz 19. veka „Berberi su prvi ljudi, to je stara stvar, to ne može svako biti, za to treba dar”, aktuelni su i danas. Možda ova berberska himna zvuči šaljivo, ali zanat je ozbiljan, posebno kada se radi na pravi način, sa umećem i ljubavlju. Ima podataka da su u 18. veku, u tadašnjem Velikom Bečkereku, među najbrojnijim zanatlijama bili baš berberi.
Berbernica, onih klasičnih, u gradu je sve manje. U Zrenjaninu, ima nekoliko salona, od kojih neki pripadaju nekada moćnoj Frizerskoj zadruzi „Budućnost”, čiji je direktor Zlata Radaković. Jedan od njih, nalazi se u Naselju „4.juli” i tu je punih 45 godina. Zapravo, oba salona – i frizerski i berberski 13. aprila će proslaviti jubilej. U ovom salonu radio je i legendarni zrenjaniski berberin Jon Jovica.
I da li su, zaista, berberi prvi ljudi?
– Da, kako da nismo kada radimo ljudima „oko glave” – kaže uz osmeh Maja Glumac koja je u ovom salonu 18 godina.
Osim Maje, u salonu radi i Tudorel Jovica. On je ovde 26 godina i kaže da mušterije rado dolaze, a tokom godina i decenija, na stolicu u ovom salonu selo je bar šest ili sedam predsednika opštine, načelnika i gradonačelnika. Dolaze ovde i poznate gradske face, političari, biznismeni, penzioneri, studenti, ministri, komšije… Brijanje klasika. Frizure – klasične, a po želji i one koje su u trendu. Štucovanje brade. Oblikovanje brkova…
U berbernici je sve kao što je nekada bilo. Tako je i u frizerskom salonu gde od pre četiri godine radi Katica Mijatov – Kaća, frizerka „Budućnosti” sa dugogodišnjim iskustvom.
– Ovde radim sama, došla sam sa Bagljaša, a i moje mušterije. Nije im teško da dođu čak ovamo jer žele da imaju lepu frizuru – kaže Katica.
Frizerskih salona ima u gradu skoro na svakom koraku, ali ne i berbernica.
– Završila sam hemijsku školu, a ovaj posao volim. I moj otac, Joca Penjivarag, bio je berberin. Mušterije nam se često i poveravaju, delimo sa njima i radost i tugu. Dolaze i oni koji žive u inostranstvu, žele da osete duh starog Zrenjanina – priča Maja Glumac.
Tudorel Jovica je takođe iz berberske familije iz Jankovog Mosta. Bavili su se ovim poslom i njegov deda i otac. Zanat je učio od dede Đorđa.
– Deda mi je govorio da bez alata nema zanata, ali je isticao da ti ni alat ništa ne vredi ako nemaš sigurnu ruku, ne voliš posao, a posebno ako ne voliš ljude – nemoj da budeš berberin – ispričao nam je Tudorel.
Ima ovde onih starih, nepisanih pravila berberskog zanata – obavezni beli mantili, bele papuče. Tako rade i Maja i Joca. Slažu se u tome da imaju divne mušterije koje uvažavaju. Ovde još ima onih manira da se mušteriji pridrži kaput i kada dolazi, i kada odlazi. Zato su svi kao jedna velika porodica. Milena Bečejac
