DUŠKO RADIŠIĆ, POMOĆNIK GRADONAČELNIKA O PROGRAMIMA SARADNjE SA RUMUNIJOM

Pripremili smo realne i izvodljive projekte

 

  • Preliminarna verifikacija je pozitivna za sve sa čim smo konkurisali, u prekograničnoj saradnji sa Rumunijom, za evropska sredstva

Više nego ikada do sada, Grad Zrenjanin ima pripremljenih projekata sa kojima, u partnerstvu sa više institucija, aplicira za evropski novac. Dajemo osvrt na deset koji su najvažniji u prekograničnoj saradnji Srbije i Rumunije, vrednih oko 24 miliona evra. Od toga su tri strateška, vredna između 2,5 i 12 miliona evra. Najpozvaniji za razgovor o ovim poduhvatima je pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić.
Kada se pomene reč „projekat” mnogi pomisle da je stvar u tome da se uzmu neke evropske pare, a da se ništa ne uradi. Ovde su stvari drugačije.
– Apsolutno. Svi projekti za koje smo aplicirali, imaju veliki značaj za naše sugrađane. Efekat koji bi njihovom realizacijom bio postignut potpuno opravdava potrebna sredstva EU. Zato se iskreno nadamo da će oni biti kao takvi prepoznati i finansirani. Dakle, ne može se reći „ima novca, ali fale nam projekti!” Treba znati da je u periodu 2016 – 2020. odnos evropskih sredstava koja se plasiraju u našu zemlju i Rumuniju jedan prema jedan. Ranije je znatno više novca odlazilo našim susedima.
Šta se podrazumeva pod strateškim projektima?
– Radi se rehabilitaciji kanala Begej čija je vrednost oko 12 miliona evra. Sledi izrada dokumentacije revitalizacije, nabavka refulera i mehanizacije za čišćenje korita Begeja. Oprema se kupuje kroz postupak javne nabavke. Treba dodati i čišćenje četiri prevodnice na reci: dve u Rumuniji i dve kod nas – kod Srpskog Itebeja i Kleka, kompletno novcem EU. Begej nije plovan već 65 godina, a po realizaciji ovog projekta , od 2020. godine bio bi plovan za plovila do 500 tona. Važna je i gradnja pristana za plovila ispred „kifla mosta” i izgradnja biciklističke staze, što je takođe deo ovog projekta!
Strateški programi su i rekonstrukcija gradskih jezera i Kulturnog centra.
– Čišćenje korita, popravka betonskih kosina i osveženje okoline jezera, za šta je projektna dokumentacija već spremna, biće pun pogodak. Rekonstrukcija Kulturnog centra obuhvata zamenu staklenih površina i sanaciju konstrukcije radi uštede energije i nabavku led-lampi. Tu je rekonstrukcija toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje. Ostvarićemo znatne uštede u budžetu koristeći „zelenu energiju”. Verujem da će uspeh ovog projekta biti model za ugled širom naše zemlje.
O kojim se još projektima radi, koji nisu označeni kao strateški?
– To su projekat nabavke sredstva i sticanje znanja neophodnog za poboljšanje energetske efikasnosti objektata javne namene i kolektivnog stanovanja u budućnosti, uređenje Plankovog parka, nabavka opreme za vanredne situacije, inkluzija u partnerstvu sa Školom „9. maj”. Slede nabavka opreme za analizu zemljišta, meteorološke stanice i seminari i radionice iz oblasti ekologije i agrara. Zanimljiv će biti i festival srednjovekovne kluture u okviru „Dana piva”, 2017. godine. Sportsko-rehabilitacioni konjički centar na Motelu zamišljen je i za hipoterapiju – pomoć u rehabilitaciji osoba sa invaliditetom i teškoćama u razvoju kroz jahanje, pod medicinskim nadzorom.
Naš sagovornik ističe da je preliminarna verifikacija za sve pobrojane projekte pozitivna, a konačni ishod znaće se na jesen.

Marin Stojin

FacebookTwitter