Dokle god budem mogla da usklađujem obaveze u školi i treninge, baviću se rukometom i atletikom. Ali, ako budem morala, izabraću rukomet – kaže Anastazija
Kada je imala samo četiri godine, Anastazija Homan Savković otišla je na trenig rukometašica mužljanskog Lehela koji je vodio Mihalj Balić. Svideo joj se taj sport, ali je bila premlada, pa je jedno vreme trenirala džudo i uspela da i u tom sportu osvoji medalju. No, jedva je čekala da se vrati rukometu, pa je kao šestogodišnja devojčica postala članica Lehela, a potom ju je trener Dragan Lazarov pozvao u pionirski tim Proletera.
Sada ima 15 godina i standardna je prvotimka zrenjaninskog kluba. Tokom jesenjeg dela sezone u Prvoj ligi sever na 11 utakmica je postigla 86 golova, najefikasnija je u svom timu i četvrta na listi strelaca Lige.
Istovremeno, Anastazija je i uspešna atletičarka, jedna je od najboljih pionirki Srbije u bacanju kugle. Od vremena kada su je na školskom takmičenju zapazili Borislav Mandić i Vukosava Đapić Atanacković, mnogo je napredovala. Lični rekord joj je 11,45 m, ona je vicešampionka države u dvorani i na otvorenom, zlato je donela sa prvenstva Vojvodine i Beograda u dvorani, pobednica je školske olimpijade i druga na školskom prvenstvu Srbije. Na godišnjoj skupštini AK As 023 dobila je nagradu kao najbolja takmičarka Kluba.
– Dokle god budem mogla da usklađujem obaveze u školi i treninge, baviću se rukometom i atletikom. Ali, ako budem morala, izabraću rukomet. To je moja prva sportska ljubav. Želim da postanem reprezentativka Srbije i da zaigram za neki poznati strani klub. Znam da je za to potrebno mnogo rada i truda, ali nije nemoguće. Uzor mi je Anastasija Đoković (devojačko Buadi) devojka koja je iz Lehela i Proletera krenula u osvajanje rukometnog sveta. Osim toga, cilj mi je da završim Srednju poljoprivrednu školu i da upišem policijsku akademiju – kaže Anastazija.
Samo dobra organizacija i planiranje vremena, kao i podrška porodice i profesora u školi, omogućavaju mladoj sportistkinji da sve postigne. Ustaje u šest sati, potom ide u školu, u 17 časova ima atletski, dva sata kasnije rukometni trening, a tokom vikenda su utakmice i takmičenja.
Bez obzira da li u ruci ima kuglu ili loptu, cilj joj je da bude najbolja – da atletsku spravu baci što dalje, odnosno da zatrese protivničku mrežu. A silinu udarca ove devojke i te kako su osetile golmanke ekipa sa kojima je Proleter igrao.
SPORTSKA PORODICA
– Za sve što sam postigla zaslužni su moji roditelji, mama Lidija i tata Marjan, kao i baka Marica i deda Slavko. Podržavaju me i pomažu, voze na treninge i na takmičenja, navijaju. I oni su bili sportisti, majka je trenirala rukomet, a tata fudbal. Brat Predrag je fudbalski sudija, a tetke Marijana i Tamara Savković do skoro bile uspešne rukometašice Proletera – ističe Anastazija.
