Egzit

Piše: Ljiljana Bailović

Mala vest objavljena u dnevnoj štampi skrenula nam je pažnju na foto-zapis koji je na društvenim mrežama brzo postao hit. Reč je o fotografiji poruke koju je, na Dorćolu, našla jedna devojka na svom automobilu. Nepoznata osoba napisala joj je: „Kontrolor je krenuo da vam kuca kaznu, pa sam uplatio SMS-om dva sata parkinga. Kad se nađete u mojoj situaciji, pomozite i vi nekome da mu ne kucaju kaznu”.
Potpuno je razumljivo zašto je ovaj gest pobrao sve simpatije ljudi. Solidarnost je veoma dragocena stvar, valja je negovati, vaspitavati i podsticati. Solidarnost olakšava život, pa i opstanak, u nekim kritičnim momentima ga i osigurava, bez solidarnosti život bi zapravo bio nemoguć… Mada je svima jasno da pojedinačna solidarnost – nije dovoljna, ne može da spase svet od nepravdi. Upravo, ljudi traže nova sistemska rešenja – takve odnose i zakone – u kojima i sa kojima se nepravde neće produbljivati, nego smanjivati. Jer, svi mi živimo u svetu u kome se nepravde non-stop zaoštravaju, do krajnjih granica, takva je ovo civilizacija koja odbacuje velike profite moćnima i bogatima, a profiti zasenjuju sve!
U stvari, i engleski bregzit koji je prošle nedelje tako snažno protresao celu Evropu, pa i svet, pokrenut je željom ljudi da žive sigurnije i s manje nepravdi. Ljudi su pre svega za to glasali, ili su bili uvereni da glasaju za to. Ali će se, nažalost, pokazati da su sve nepravde ostale tamo sa njima na ostrvu – baš kao što su ostale i svima nama sa ove strane Lamanša.
Bregzit neće biti egzit. Obična, mala, svakodnevna ljudska solidarnost bolji je lek, mada nikakav, više placebo. Sve dok se civilizacija ne promeni u svom profiterskom i lihvarskom korenu.
Što reče Noam Čomski, boriti se za proširenje Čovekove Slobode, jedino je vredno. Sloboda, ne nasilje…

 

FacebookTwitter